Korona dobra za digitalizaciju, ali loša po bezbednost podataka o ličnosti
Tokom dve godine primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u praksi se pokazalo da su neophodne izmene ovog akta, u cilju ostvarenja ljudskog prava na privatnost.
Digitalizacija koja se sve više ubrzava od korona-krize pred sve veći broj preduzeća postavlja izazov očuvanja podataka korisnika, rečeno je na tribini „Koliko su bezbedni podaci o ličnosti u vašoj firmi“.
Zlatko Petrović, iz Kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, smatra da su svi problemi u ovoj oblasti posledica dugogodišnjeg nerazumevanja da je privatnost fundamentalno ljudsko pravo, kao i to što je aktuelan zakon „nespretno prepisan GDPR“.
On je naveo da je Kancelarija zbog toga podnela inicijativu za izmenu Zakona i da su od Ministarstva pravde tražili autentično tumačenje, koji organi su ovlašćeni za obradu podataka o ličnosti.
Direktor prodaje i marketinga Coming Computer Engeneering-a Roberto Poleto je rekao da na tržištu Srbije nedostaje prevencija u zaštiti podataka o ličnosti, i da je potrebno da sve kompanije, čak i one koje po Zakonu nemaju takvu obavezu, ipak imenuju osobu za zaštitu podataka o ličnosti.
„Na domaćem tržištu fali prevencija, da neko unapred razmišlja o problemima koji mogu da nastanu, zadovoljava se samo forma, kao i u većini zakona, a osoba (zadužena da brine o podacima o ličnosti) često nije spremna niti ima znanja za to“, rekao je Poleto.
Komentarišući iskustvu drugih kompanijama, navodi da sajber-napadi barem za sada u Srbiji nisu uništile neku firmu, ali da su pojedine upadale u reputacioni rizik, koji je često i veći od kazni za nepoštovanje pravila.
Inicijativa za jačanje bezbednosti podataka okuplja institucije, kompanije, organizacije i nezavisne stručnjake, koji svojim delovanjem mogu i žele da doprinesu bezbednijem poslovanju u digitalnom okruženju. Fokus je na zaštiti podataka od svih vrsta zloupotrebe, uključujući i sajber napade i socijalni inženjering, nameru ili nemarnost zaposlenih.