Skupština Srbije usvojila je rebalans budžeta, kojim se povećava fiskalni deficit preko dva puta, na 6,9 % BDP, odnosno za 2 mlrd evra u odnosu na prvobitni plan. To će se finansirati novim zaduživanjem zemlje.
„S ovako planiranim deficitom javni dug će i tokom 2021. nastaviti da raste u odnosu na BDP – s 58,2 % BDP-a na nivo od 61 do 62 % BDP-a na kraju godine – što je preterano veliko zaduženje za zemlju poput Srbije“, ocenjuje Fisklani savet.
Po kojoj ceni se zadužuje Srbija?
Na primer, Srbija se na međunarodnom tržištu zadužila za još jednu milijardu evra – 24. februara kada je emitovala 12-godišnje obveznice denominovane u evrima, po kuponskoj stopi od 1,65 %, ali i većom stopom prinosa (1,92 %).
Šta to znači kada je stopa prinosa veća od kuponske stope?
“To znači da je naša obveznica uprkos kuponu (kamati) prodata uz diskont u odnosu na nominalnu vrednost”, objašnjava prof. Šoškić.
Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta, napominje da je javni dug sada već nešto iznad 58 % BDP i ocenjuje da je to preveliki dug za Srbiju.
“Kamatne stope na zaduživanje Srbije dvostruko su veće nego u razvijenim zemljama EU. Zato Srbija sad izdvaja više sredstava za plaćanje kamata na dug od 58 % BDP-a, nego Francuska na javni dug od preko 115 % BDP-a. Da bi Srbija ušla u sigurniju zonu morala bi da spusti javni dug na ispod 50 % BDP-a. Postoji i zakonska obaveza da javni dug ne sme da bude veći od 45 % BDP-a, ali smo mi, nažalost, već skoro deceniju iznad tog nivoa, što je ozbiljan fiskalni problem”, kaže Brčerević.
