Kolika je zapravo vrednost Grenlanda: Da li Tramp može da kupi ostrvo?

Ostrvo zauzima ključnu poziciju između Severne Amerike i Evrope i već je dom Svemirske baze Pitufik, koja predstavlja temelj američkih sistema za rano upozoravanje na raketne pretnje i nadzor svemira na Arktiku.

Ako mi to ne uradimo, Rusija ili Kina će preuzeti Grenland. A mi nećemo da imamo Rusiju ili Kinu za suseda, rekao je Tramp.

Resursi dodaju još jedan sloj američkim motivima, iako je predsednik javno tvrdio da to nije slučaj. Vašington je bolno svestan činjenice da Kina dominira eksploatacijom retkih zemalja i daljom preradom rude u upotrebljive materijale.

Grenland trenutno ne proizvodi retke zemlje, ali Američki geološki zavod procenjuje da poseduje oko 1,5 miliona tona eksploatabilnih rezervi retkih zemalja. S druge strane, Geološki zavod Danske i Grenlanda (GEUS) procenjuje da ukupni resursi retkih zemalja iznose oko 36,1 milion tona, što podseća na razliku između geološki postojećih i komercijalno isplativih količina.

Istraživanja GEUS-a pokazuju da Grenland sadrži pojave 25 od 34 materijala koje Evropska komisija klasifikuje kao „kritične“ retke i sirovinske minerale. Ovi materijali koriste se u proizvodima od motora električnih vozila do borbenih aviona. Ukupno je identifikovano 55 ležišta kritičnih sirovina, ali se trenutno eksploatiše samo jedno.

Evropska unija je trenutno 100 % zavisna od kineskog uvoza teških retkih elemenata, dok se i SAD u velikoj meri oslanjaju na strane lance snabdevanja.

Kina je odgovorna za oko 70% globalno izvađenih količina retkih elemenata, što je 270.000 tona u 2024. godini.

Može li Grenland zameniti Kinu u bezbednosti snabdevanja retkim elementima?

Pored retkih elemenata (kritični metali važni za budućnost tehologije), Grenland je potencijalno bogat i naftom i prirodnim gasom.

Iako su istraživanja uglavnom zamrznuta nakon moratorijuma iz 2021. na novo bušenje nafte, ranije procene Američkog geološkog zavoda sugerišu da priobalni baseni Grenlanda mogu sadržati do 17,5 milijardi barela nafte i 148 biliona kubnih stopa prirodnog gasa.

Sirova geološka vrednost poznatih mineralnih resursa Grenlanda mogla bi, u teoriji, da premaši 4 biliona dolara (3,66 biliona evra), prema procenama studije Američkog akcionog foruma (AAF).

Međutim, samo mali deo toga – oko 186 milijardi dolara – smatra se realno eksploatabilnim u postojećim tržišnim, regulatornim i tehnološkim uslovima.

Dok AAF procenjuje „cenovnik“ Grenlanda na 186 milijardi dolara, hipotetičke procene komentatora znatno variraju.

Posmatrajući privatni BDP i potencijalne poreske prihode sa ostrva, magazin Economist iznosi procenu od 50 milijardi dolara.

Druge procene se oslanjaju na istorijske kupovine SAD, poput Aljaske, Luizijane i Devičanskih ostrva, uz prilagođavanje današnjim cenama.

Financial Times navodi da bi procena od 1,1 milijarde dolara bila primerena na osnovu resursa ostrva, dok je New York Times izneo procenu između 12,5 i 77 milijardi dolara.

Ogromne razlike između ovih iznosa ukazuju na nematerijalnu prirodu vrednosti Grenlanda.

Da li bi novac promenio mišljenje Grenlanđana?

Trampova administracija razmatra direktna plaćanja – između 10.000 i 100.000 dolara po stanovniku Grenlanda — kao način da se javno mnjenje u Grenlandu podstakne ka američkom preusmeravanju.

Međutim, istraživanja javnog mnjenja snažno ukazuju da su takvi potezi politički neosetljivi. Anketa grupe Verian iz januara 2025. pokazala je da se 85% Grenlanđana protivi napuštanju Danske radi priključenja Sjedinjenim Državama, dok ideju podržava svega 6%.

U SAD je ideja podjednako nepopularna. Anketa YouGova iz januara 2026. pokazala je da samo 8% ispitanika podržava upotrebu vojne sile za preuzimanje Grenlanda, dok je 73% protiv.

Prema ekonomisti kompanije 22V Research, Jakobu Funku Kirkegordu, Kopenhagen je prešao sa tihog ignorisanja Trampovih izjava na njihovo aktivno ograničavanje kroz zakone, institucije i saveze.

Cilj nije pobediti u raspravi sa Belom kućom, već suziti prostor za delovanje.