Kolika će biti otkupna cena maline? Proizvođači i udruženja malinara nezadovoljni, država poziva na nove pregovore

Iako su u martu iz Ministarstva poljoprivrede stigle najave da je s malinom sve u redu i da malinari ove godine ne bi trebalo da budu u problemu, tri meseca kasnije dosta proizvođača tvrdi da bi zbog otkupne cene mogli da ostanu bez zarade. Usled nepovoljnih vremenskih prilika, prinosi maline ove godine su prepolovljeni, a zbog poskupljenja repromaterijala troškovi proizvodnje su znatno veći. Ipak za sada, cena maline je na prošlogodišnjem nivou, a malinari nezadovoljstvo iskazuju i blokadom puteva

U malinjacima ariljskog kraja pre sezonskih radnika, vremenske neprilike obrale su polovinu roda. A ono što je preostalo za berbu, sa garantovanom cenom od 250 dinara, malinari tvrde da neće pokriti troškove proizvodnje.

livoje Radovanović iz sela Stupćevići kod Arilja decenijama se bavi proizvodnjom maline, a osim troškova proizvodnje, kaže da se malinarima sa aktuelnom cenom ne isplati da plaćaju radnike za berbu ovog voća. 

Početna cena maline bi trebala da bude bar 350 dinara, ne znam zbog čega je ta cena skinuta na 250 dinara, ističe Radovanović.

Da najavljena otkupna cena preti da ugasi proizvodnju maline u ariljskom kraju tvrdi i Dejan Petrović, koji crveno zlato gaji na površini od jednog hektara. Rešenje višegodišnjeg problema vidi u podrsci države.

Država mora da nađe kompromis između proizvođača i hladnjačara. Da bude cena 350 dinara da svi imamo neku zaradu, i mi seljaci, hladnjačari i država, objašnjava Petrović.

Kako nemaju sopstvene hladnjače, većina malinara poput Duška Crnkovića zavisi od  većih otkupljivača koji im unapred obezbedjuje repromaterijal, ali i, kako kaže, diktira cenu.

– Mi smo u problemu, jer smo zaduženi, morali smo da uzmemo preparate i đubrivo kod hladnjačara, zato smo se borili od proleća da znamo cenu maline, da znamo da li ćemo da radimo ili nećemo. Postoje male hladnjače, ali veliki hladnjačari su uspeli da unište male hladnjače, jer su im onemogućili izvoz pa su prinuđeni da svoju robu prodaju velikim hladnjačarima po ceni koju oni odrede –  objašnjava za Euronews Srbija Crnković, navodeći da mnoge njegove kolege proizvođači nisu naplatili prošlogodišnji rod od otkupljivača.

Konfuzija oko saopštenja Ministarstva poljoprivrede Srbije

Više udruženja malinara zatražilo je od Vlade i Ministarstva poljoprivrede da obaveste javnost i potvrde dogovorenenu pošetnu otkupnu cenu maline u iznosu od 250 dinara, kako bi se sprečila „dalja manipulacija činjenicama u javnosti, a na štetu proizvođača maline.  

Povod za ovaj zahtev jeste činjenica da su, uprkos dogovorenoj početnoj otkupnoj ceni maline od 250 dinara na sastanku 31. maja sa ministrom poljoprivrede Aleksandrom Martinovićem, pojedini članovi Udruženja „Vilamet“ Arilje i Asocijacije malinara demantovali da je dogovor postignut, navodi se u zajedničkom saopštenju više udruženja.

To su uradili iz samo njima poznatih razloga ili, kako se naslućuje, u cilju sticanja lične materijalne koristi, kaže se u saopštenju. 

Dodaje se da su oni takvim navodima naneli ogromnu štetu proizvođačima malina, jer su otkupljivači malina, posle njihovih izjava, malinu plaćali 200 do 220 dinara po kilogramu, što je manje od dogovorenog.

Povodom pritužbi većeg broja malinara koje su pristigle u Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, naročito iz južne Srbije, Mačve, Podrinja i Podgorine, da pojedini otkupljivači maline ne poštuju dogovor od 31. maja 2024. godine, po kojem početna otkupna cena maline iznosi 250 dinara po kilogramu, te da isplaćuju značajno niže cene, Ministarstvo  je apelovalo na sve otkupljivače maline da se pridržavaju postignutog dogovora o iznosu početne otkupne cene maline, kako bi se izbegla diskriminacija malinara, kao i ugrožavanje rentabilnosti njihovog poslovanja.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede još jednom ističe da je poštovanje dogovora o iznosu početne otkupne cene maline od 250 dinara po kilogramu važno i zbog učvršćivanja međusobnog poverenja između države, malinara i otkupljivača maline, navodi se u saopštenju.

U međuvremenu, ministar Martinović pozvao je predstavnike udruženja malinara iz Srbije na novi sastanak danas, ističući da je jedini put za rešavanje svih problema i nesporazuma u oblasti malinarstva razgovor, međusobno razumevanje i poštovanje predstavnika države, malinara i otkupljivača malina.

Udruženja malinara: Minimalna isplativa cena 350 dinara

Znatno niži prinosi maline ne samo u zemljama u okruženju već i u Srbiji ove godine mogli bi usloviti deficit, a samim tim i  veću potražnju ove voćke, ali za sada ne i višu cenu od 250 dinara, kažu iz udruženja malinara. 

Iz jednog od većih udruženja malinara „Vilamet“, koje nije pristalo na dogovorenu otkupnu cenu, traže da im država izađe u susret i da se nađe način da otkupna cena bude 100 dinara viša od sada ponuđene.

– Da možemo i iduće godine da uđemo u sezonu sa 350 dinara i da kažemo mi idemo u februaru da bavimo se proizvodnjom maline. Ministarstvo nek se bavi svojim poslom, hladnjačari neka trguju tom malinom, jer je to njihov posao i da se svako vrati na svoje radno mesto. Da ne idemo po putevima, da ne idemo po štrajkovima, jer to nije naš posao – kaže za Euronews Srbija predsednik Udruženja proizvođača maline „Vilamet“ Mileta Pilčević.

On naglašava da proizvođači svakode godine ulaze u „začarani krug“ gde se kalkuliše kolika će cena biti, te da proizvođačima niko ne garantuje „zaštitnu cenu“ koja bi im garantovala isplativost posla.

Nama obećavaju kule i gradove kad krene proleće, kažu biće skupa malina, a kad dođe berba ona bude ispod cene koštanja, dodaje Pilčević.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović, koji takođe nije prihvatio predlog na sastanku u Vladi da otkupna cena bude 250 dinara, kaže za Euronews Srbija da je zahtev malinara da akontaciona cena maline iznosi 350 dinara plus PDV sa „tendencijom rasta na gore“.

Situacija je vrlo složena na terenu. Od mesta do mesta je manje maline od 40 do 70 odsto. To nije slučaj samo u Srbiji, već i u drugim zemljama koje se bave proizvodnjom. Ono što je bilo roda 2022. na 2023. godinu, sva malina je definitivno prodata, naglašava Radović navodeći da je 2023. u Srbiji proizvedeno između 53 i 55 hilljada tona maline, a da će biti „odlično“ ako ove godine proizvedemo više od 30 hiljada tona. 

Ako smo do sada pričali da ponuda i potražnja diktiraju cenu, pa evo – ponuda je nikakva, potražnja je mnogo veća nego što je bila i to može lagano da se plati, jasan je Radović.

Osm toga, dodaje i da otkupljivači nisu isplatili kompletan rod iz prethodne dve sezone. 

Imamo jednu inostranu kompaniju koja je registrovana u Srbiji, a koja duguje novac malinarima za berbu iz 2022. i 2023. godine. Znači oni su uzeli malinu ljudima, a nisu platili, objašnjava Radović ocenivši da oko 15 do 20 odsto proizvođača nije naplatilo svoj rod.

Ministarstvo poljoprivrede uputilo apel otkupljivačima maline

- Advertisement -