Povežite se sa nama

Ekonomija

Klimatske promene Srbiju do sada koštale 7 milijardi dolara

Objavljeno

on

Foto: Unsplash

Predstavnici nordijskih zemalja razgovarali su u Privrednoj komori Srbije o svojim iskustvima u sprovođenju cirkularne ekonomije, ali i o planovima i mogućnostima Srbije u sprovođenju cirkularnih rešenja.

Konferenciji „Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva“, prisustvovalo je preko 250 učesnika, a cilj je bio predstaviti iskustava nordijskih zemalja u njenom sprovođenju, kao i planove Srbije za prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju.

Kao preduslov za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji napravljen je plan za njeno sprovođenje, koji će, kako kažu, biti usvojen do kraja godine, ali i mapa puteva, koju je Srbija prva izgradila u regionu.

Nakon izgradnje komunalne infrastrukture, u planu je težnja ka privrednom modelu u kome se ništa ne baca, već se reciklira.

„U decembru će biti četiri godine od osnivanja Centra za cirkularnu ekonomiju, što je prva arhitektura Balkana za cirkularnu ekonomiju“, rekao je Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju, dodajući da je Srbija izgubila preko 7 milijardi dolara usled klimatskih promena.

„Prošle godine pokrenut je proces osnivanja digitalne platforme, koja je aktivna od aprila ove godine, a danas imamo i alijansu za zelenu tranziciju. To je familija odgovornih kompanija za budućnost, koje unutar alijanse razmenjuju dobre prakse. Prošli smo romantičan period kad smo bili simpatični, jer smo arhitektura sistema, a sada imamo izazove, koji nas čekaju, pre svega dekarbonizacija industrije, ekološke takse i porezi, energetska efikasnost. Najviše ćemo raditi na pristupu zelenom novcu – novcu, koji se ubira od zagađivača, da ga pretvorimo u racionalno koristan. Cilj je da otpad postane mikro i makro biznis“, rekao je Mitrović.

Ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović istakla je da Ministarstvo zaštite životne sredine aktivno radi na sprovođenju cirkularne ekonomije, te da je u tom procesu važna podrška evropskih partnera, budući da je EU lider u zelenoj tranziciji.

„Naša mapa puta je urađena po uzoru na slična dokumenta Slovenije, Finske i Holandije. U njoj se nalaze smernice kojima idemo, ali se i omogućava privredi prelazak sa linearnog na cirkularni model. Mapa puta je identifikovala sektore u Srbiji, koji imaju najveći potencijal za ovu tranziciju, u koje spadaju industrija, poljoprivreda, proizvodnja hrane, otpad od hrane, plastika, ambalažni i građevinski otpad“, rekla je Vujović.

Kao sledeći važan dokument, koji se odnosi na ekonomsku tranziciju u Srbiji, ministarka je navela „Program eko reformi 2022-2024“, koji je uvršten u mere „Uvođenje koncepta cirkularne ekonomije kroz definisanje strateškog okvira“.

Predstavnici Srbije na konferenciji istakli su da je znanje ono što najviše nedostaje u realizaciji zelene ekonomije, te da je stoga važan primer nordijskog iskustva u načinima njenog sprovođenja.

Rasmus Eisted iz Ministarstva za zaštitu životne sredine Danske, ukazao je da su strategija, saradnja i planovi glavni fokus pri tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji.

Ambasadorka Švedske Anika Ben David, upozorila je da je u ovom procesu najvažnija prvenstveno podrška Vlade, podrška firmi, ali i podrška građana. Kako je lako učestvovati u ostvarenju zelene ekonomije pokušala je da dočara dolaskom u second hand odeći, čime je pozvala na ponovnu upotrebu već korišćenih materijala.

Nastavi sa čitanjem
Sponzorisano Girl with a jacket
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ekonomija

Misija MMF-a potvrdila ocenu Srbije – rast BDP 6,5 % ove godine

Objavljeno

on

Foto: Pexels

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) održala je produktivne razgovore sa srpskim vlastima o politikama za završetak prve revizije, u okviru Instrumenta za koordinaciju politike (PCI), objavio je MMF i potvrdio prognozu te međunarodne finansijske institucije da će srpski BDP ove godine iznositi 6,5 %.

Snažan ekonomski oporavak je u toku, podržan značajnim političkim odgovorom vlasti i uprkos nedavnom porastu slučajeva korona virusa, naveo je MMF.

Strukturne reforme su nastavile da napreduju, ali još toga treba da bude urađeno.

Predviđa se da će uvozni deficit ove godine biti smanjen za oko 4 % BDP-a, a očekuje se da će se fiskalni deficit 2022. godine smanjiti na 3 % BDP -a, kako oporavak bude nastavio da sazreva.

Uprkos nedavnom povećanju broja slučajeva korona virusa, rast BDP-a je projektovan na 6,5 % u 2021. godini, i na 4,5 % u 2022. godini.

Ukupna inflacija je u septembru iznosila 5,7 %, vođena niskim baznim efektom i privremenim faktorima, uključujući povećanje cena energenata i cena neprerađene hrane zbog suše.

Bazna inflacija je ostala relativno stabilna.

Sledeći sastanci zakazani u decembru

Misija MMF, koju je predvodio Jan Kes Martein održala je virtualne i lične sastanke sa srpskim vlastima od 11. do 22. oktobra da bi razgovarala o napretku u okviru PCI.

U saopštenju MMF-a po okončanju sastanaka se navodi da MMF očekuje da će u bliskoj budućnosti završiti razgovore o budžetu za 2022. godinu.

Uspešan završetak revizije podleže ispunjenju preostalih uslova programa i odobrenju od strane Uprave i Izvršnog odbora MMF-a.

Razmatranje od strane Odbora je okvirno zakazano za decembar 2021. godinu.

Bankarski sistem – kurs stabilan 

Bankarski sistem je ostao stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan. Kurs je ostao stabilan.

U svetlu rasta inflacije i njenog neizvesnog izgleda, prisutnog i u mnogim drugim zemljama, Narodna banka Srbije (NBS) je početkom oktobra na odgovarajući način pooštrila monetarne uslove podizanjem prosečnih repo stopa u okviru koridora kamatnih stopa zadržavajući politiku kursa nepromenjenu.

Nastavi sa čitanjem

Sponzorisano

  • Brand studio

Sponzorisano

  • dezinfekcija

Oznake

Istaknuto na YouTube

turistička agencija VOS TRAVEL

U trendu