Kako patnja daje smisao poslu i životu i donosi korist i bogatstvo?
Ako želite da radite i živite sa smislom, birajte život patnje, reći će vam psiholog Pol Blum, Kanađanin, profesor Yale i Toronto Univerziteta, pisac, istraživač koji se posebno zanima za razvojnu psihologiju. Godinama učestvuje u velikom broju istraživanja koja se bave i zadovoljstvom, moralom i religijom, kažnjavanjem pa i umetnošću. Blum je veoma zanimljiv predavač, razumljiv i uvek aktuelan. Za svaku su preporuku njegovi članci koji se tiču zadovoljstva i savremenog razumevanja bola, patnje i saosećanja.
U jednom od nedavnih gostovanja na kanalu Big Think, Blum je govorio o patnji i bolu pre svega sa stanovišta naučnika i istraživača, a zatim i pripadnika savremene kulture koja ima za cilj izbegavanje bola i bilo kakvog nezadovoljstva.
– Ako želite da živite život sa smislom, morate donekle izabrati život patnje. Možda ste se već zapitali: Zašto bi evolucija bila tako zlobna da nas proklinje bolom? Ali, zapravo, evolucija za to ima savršeno dobar argument – bol ima funkciju da vas obuči da izbegavate stvari koje vam štete. Baš kao što vas glad tera na hranu i požuda na seks, bol vas odvlači od stvari koje bi vas povredile – kaže Blum.
Međutim, tu se krije zagonetka – ako je to svrha bola, straha i tuge, a mi želimo da nas ne boli, ne želimo da se plašimo i da tugujemo, zašto svi to ponekad tražimo?
Zašto gledamo filmove koji nas plaše?
Zašto forsiramo svoja tela do krajnjih granica dok treniramo ili trčimo?
Blum se pita zašto sve ljude zapravo privlače bol ili patnja, strah ili neuspeh? To je za njega velika zagonetka kojom se bavi i daje odgovore do kojih je do sada došao.
Patnja nije jedna
Pre svega, Blum kaže da svaka patnja nije ista. Postoji razlika između izabrane patnje i one koju čovek ne bira.
– Ova prva koju čovek bira je patnja od koje svako ima koristi. Patnje koje ne birate, kao što su hronični bolovi, patnja kada izgubite dete, izgori vam kuća, izgubite posao ili vas napadnu, one ponekad mogu da ojačaju. Neke ljude mogu da izgrade duhovno ili emocionalno ili čak fizički. Ali, one su uglavnom loše i trudite se da ih izbegavate. Izbegavajte ih, ako možete – kaže Blum.
Po Blumu se, dakle, prava vrednost i bogatstvo života kriju u izabranoj patnji. Daje primer Alana Votsa i njegovih priča o lucidnim snovima.
Zamislite da jedne noći odete na spavanje i sanjate lucidan san. Možete da birate šta ćete sanjati. To može da bude najdivniji scenario iz vaših najvećih maštanja. To mogu da budu vaše najveće radosti, zadovoljstva, bilo koje iskustvo koje želite. I tako iz noći u noć, opet lucidni snovi puni uzbuđenja, ostvarenja, radosti.
– Kroz sve te snove vi ćete istraživati zadovoljstvo iznova i iznova i onda će vam sve to jednom dosaditi. Ono što ćete uraditi je da ćete početi da u tim scenarijima postavljate prepreke. Ubacivaćete neke mogućnosti za neuspeh. Nameštaćete situacije u kojima niste bili uspešni.
Zašto?
– Zato što ako ne doživite neuspeh ili pad bilo koje vrste, uspesi vam ništa ne znače. Zato će vaši snovi biti upravo ono što realno živite – složene situacije, borbe, bol, patnja – kaže Blum.
Ako ne zadrhtiš, nema smisla
Ono što Blum uporno ponavlja je da dobre stvari u životu imaju smisla samo u odnosu na loše i kaže:
– Ako pobedite na svakom takmičenju u kojem učestvujete, to nije zabavno. Morate imati mogućnost gubitka. Ako su sva vaša iskustva pozitivna, prestaju da budu pozitivna. Potrebno vam je negativno.
Iz darvinističke perspektive posmatrano, nije misterija zašto tražimo dobru hranu, dobar seks, dobro društvo, sve te dobre stvari. Ali, ljudi traže više od toga. Ljudi često biraju da pate, traže patnju i to od malih do velikih. Male su nešto poput ljutog čilija, komplikovanih ukrštenih reči, saune, tople kupke, horor filmova, masaža koje su bolne, trčanja dok ne zaboli. Ako malo razmislite, setićete se primera ljudi koji se rado angažuju u projektima koji uključuju mnogo patnje i poteškoća, tvrdi profesor Blum.
Problemi i poteškoće su sastavni deo svačijeg posla i života. To je onaj deo koji sve to čini vrednim. Svako ko odluči da ima dete nije svestan koliko će biti teško niti bi mu uspeh u triatlonu nešto značio da je bilo lako spremiti se za takvu disciplinu, kako to navodi Pol Blum.
– Oduvek me je zanimao odnos između života sa smislom i izabrane patnje. Otišao bih toliko daleko pa bih rekao da, ako na nekom nivou nije teško, ako se ne zadrhtiš, posao verovatno nema smisla – tvrdi psiholog.
Patnja i najsmisleniji poslovi
Zanimljiva su istraživanja koja Blum pominje i tiču se zanimanja kojima se ljudi bave i njihove procene koliko su njihovi poslovi značajni. U ovakvim istraživanjima su učestvovali milioni ljudi i dobijeni su ovakvi rezultati:
Najsmisleniji poslovi nisu bili poslovi visokog statusa, niti poslovi koji su bili najviše plaćeni.
Najsmisleniji su bili poslovi poput vaspitača, medicinskog profesionalca u vojsci, koji uključuju i borbu i poteškoće.
– U našim životima je čitav spektar patnji od stvari koje su tako blage, da jedva zaslužuju to ime. Ako jedete začinjenu hranu ili rešavate ukrštenicu, nema tu prave nagrade. I zapravo, ovde ću izneti prilično jaku tvrdnju:
Mislim da način na koji ljudi razmišljaju o tome šta je smisleno iskustvo ili smisleni cilj, ili smislen život podrazumeva i zahteva određeni stepen patnje. Patnja može biti fizički bol. To može biti poteškoća, može biti nešto vrlo zabrinjavajuće. To može biti mogućnost neuspeha. Ali bez toga, iskustvo nema smisla – rekao je Blum.
Uradite nešto teško samo zato što je teško, jer to strukturira vaše živote.
– Potrebni su nam bol i patnja da bismo imali bogat i srećan život – pouka je, a i istraživačko iskustvo psihologa Pola Bluma.