Novorođene bebe komuniciraju plačem, a kasnije glasovima. Dakle, beba započinje komunikaciju već prvog dana, te roditelji sa detetom treba da razgovaraju od samog početka. Beba nas u prvim mesecima života ne razume, ali kroz interakciju sa roditeljima lakše i brže uči o svetu koji je okružuje. Iako ne razume poruku koju šaljemo, razume melodiju govora (da li smo veseli ili ljuti) i na to može da reaguje
Bebine prve reči
Već od devetog meseca dete počinje da razume određene verbalne poruke, a oko prvog rođendana očekujemo prvu reč sa značenjem. Tada dete kaže „ma-ma“, ali ne samo kao vokalnu igru u kojoj istražuje mogućnosti oglašavanja, već sa svrhom obraćanja jednoj ciljanoj osobi – mami. Iako prva reč „mama“ ima više značenja, dobar je pokazatelj da dete napereduje u skladu sa svojim uzrastom.
Razumevanje deteta je u skladu sa njegovom verbalnom produkcijom. Do 18. meseca dete se oglašava pojedinačnom rečju i smatra se da isto toliko i razume. Recimo, u rečenici „Danas pada kiša, pa bi bolje bilo da ostanemo kod kuće“ dete će razumeti jednu reč. U ovako dugačkoj rečenici ne znamo tačno koju. Ali ako bismo ovo pojednostavili i rekli „Pada kiša. Ostajemo kod kuće“, možemo očekivati da će dete bolje razumeti poruku.
Tokom učenja govora ne zaboravite da dete ima pet puta veći fond reči koje razume od fonda reči koje koristi u svom govoru.
Od reči do rečenice
Od 18. meseca očekujemo prvu rečenicu od dve reči. Smatra se da dete u našem iskazu takođe razume oko dve reči. To znači da i na tom uzrastu treba da obratimo pažnju na sagovornika. Treba da uprostimo rečenicu i da se služimo poznatim i detetu bliskim rečima. U slučaju da dete ima 18 meseci ili više i nema reč sa značenjem, iako uočavate da vas dete razume, potražite pomoć logopeda jer razvoj govora i jezika deteta u ovom slučaju kasni. U razgovoru sa logopedom možete otkriti koje navike i ponašanja ometaju progovaranje, dobiti savete i prema proceni logopeda započeti stimulaciju.
Od treće godine dete svoju rečenicu proširuje na tri, četiri, a potom i pet i više reči. Jezički razvoj traje celog života, ali za pravilan rani jezički razvoj potrebno je pružiti odgovarajući podsticaj. U ovom slučaju to znači imati u vidu mogućnosti sagovornika (bebe, deteta) i svoj govor prilagoditi njemu.
Komunikacija je veština koju sa detetom možete vežbati na različite načine, a neki od njih su u kuhinji, tokom spremanja garderobera, kao i tokom kupanja.
Ukoliko imate pitanja ili ste zabrinuti za govorno-jezički razvoj svog deteta, obratite se logopedu za pomoć. Prvi pregled je zapravo procena da li je potrebna dodatna stimulacija deteta, a roditelji sa logopedom određuju ciljeve.
