Jorgovanka Tabaković: Zbog suše inflacija u oktobru veća od očekivane, sledeće godine pad cena hrane

Prema njenim rečima, u oktobru je zbog negativnih efekata suše inflacija bila „blago viša od očekivanog, ali da je ostvareni nivo inflacije prethodnih meseci bio u skladu s projekcijom iz avgustovskog izveštaja, kao i sa projekcijom NBS od pre godinu dana.

Nakon što se u maju vratila u granice dozvoljenog odstupanja od cilja, koji iznosi tri plus minus 1,5 odsto, međugodišnja inflacija je narednih meseci nastavila da se kreće unutar tih granica i u oktobru je iznosila 4,5 odsto. U odnosu na vrhunac iz marta prethodne godine, smanjenju inflacije doprinele su sve njene ključne komponente, a najviše cene hrane, čiji je međugodišnji rast od februara ove godine konstantno niži od ukupne inflacije. Snažan pad u istom periodu beležila je i bazna inflacija, koja je s nivoa od preko 11 odsto u martu prošle godine više nego prepolovljena i poslednjih meseci kreće se oko nivoa od pet odsto, rekla je Tabaković.

Ona je rekla da po novoj projekciji NBS međugodišnja inflacija će nastaviti postepeno da usporava i da će se krajem naredne godine približiti centralnoj vrednosti cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto.

Tome će, kako je istakla, najviše doprineti restriktivni monetarni uslovi, usidravanje inflacionih očekivanja, niža uvozna inflacija i pad cena nafte na svetskom tržištu.

Tabaković je ocenila da NBS ostaje pri projekciji da će rast BDP-a ove godine biti 3,8 odsto, a da bi bio i veći da nije bilo negativnih efekata suše na poljoprivredu i prozvodnju električne energije. NBS projektuje da će sledeće godine BDP realno porasti između četiri i pet odsto.

Privreda Srbije je pokazala znatnu otpornost na nepovoljna dešavanja iz međunarodnog okruženja. O tome svedoče dinamičan privredni rast, koji će, kumulativno posmatrano, zaključno sa ovom godinom premašiti pretpandemijski nivo za preko 18 odsto, uspostavljena opadajuća putanja inflacije i njeno očekivano kretanje u granicama cilja u naredne dve godine, održive javne finansije i ojačana eksterna pozicija zemlje i devizne rezerve zemlje na rekordnom nivou, ocenila je ona.

U odnosu na prethodnu projekciju, veći su negativni efekti suše na ponudu i cene voća i povrća i nešto je brži rast domaće tražnje. Međutim, prema našoj oceni, to bi trebalo da u najvećoj meri bude kompenzovano nižom svetskom cenom nafte, ukoliko se ona bude kretala u skladu s fjučersima, a delom i nižom uvoznom inflacijom u uslovima sporijeg privrednog oporavka zone evra od očekivanog, kazala je Tabaković.

Tabaković je ocenila i ne samo da ne očekuje znalačajniji rast nekih cena u narednom periodu već i očekuje smanjenje cena koje su u prethodnom periodu imle neopravdan rast.

Ne bih volela da se trgovci, veleprodavci i maloprodavci, inate sa Vladom prazneći rafove. Država radi svoj posao, a to je sprečavanje kartelskog ponašanja. U Srbiji Komisija za zaštitu konkurencije vodi svoje postupke i nadam se da se niko neće inatiti pražnjenjem rafova. Pozdravljam i to što predsednik Vlade Vučević ne želi da se zadrži samo na trgovini, već će se baviti i prodajom lekova. Kako objasniti zašto je lek za srce koji koristim oskupeo 50 odsto za dve godine, poručila je Tabaković.

Savo Jakovljević, generalni direktor sektora za ekonomska istraživanja NBS ocenio je da će se efekti suše na cene hrane osećati još nekoliko meseci, ali da će već sa prvim rodom naredne godine doći do pada cena i da će u drugoj polovini 2025. i u 2026. godini hrana imati negativan doprinos inflaciji, odnosno da će cene biti manje nego ove godine.

U narednom periodu očekujemo smanjenje doprinosa inflaciji grupe neprehrambeni proizvodi i usluge sa 2,2 na 1,5 procentni poen do kraja perioda projekcije. Deo toga se odnosi na uvoznu inflaciju, pritisci u globalnim lancima snabdevanja se smanjuju, troškovi kontejnerskog prevoza su takođe smanjeni, rekao je Jakovljević dodajući da se očekuje i blago smanjenje doprinosa cena hrane inflaciji sa 1 na 0,8 procentnih poena.

NBS očekuje da će inflacija sledeće godine doći do 3 odsto, pre svega zbog restriktivne monetarne politike, smanjenja uvozne inflacije i smanjenja cena nafte.

Što se tiče privrednog rasta, u ovoj godini najveći doprinos se očekuje od usluga, 2,4 procentna poena, a jedina oblast, koja će imati negativan doprinos je poljoprivreda, koja će zabeležiti pad zbog suše, koja je uticaj negativno i na proizvodnju struje u hidroelektranama.

Gledajući rashodnu stranu BDP-a, prošle godine glavni doprinos je došao od neto izvoza, a ove godine to će biti domaća tražnja, dok uvoz raste brže od očekivanog.

Najveći deo domaće tražnje čini potrošnja domaćinstava sa doprinosom od 2,8 procentnih poena u 2024. godini.

Prema rečima Mirjane Miletić, zamenika direktora sektora istraživanja, tome doprinose trendovi na tržištu rada, rast zaposlenosti i plata, kao i usporavanje inflacije i rast kreditne aktivnosti stanovništvu usled ublažavanja uslova kreditiranja.

Ona je ocenila i da ove godine imaju približno slian doprinos rastu BDP-a javne i privatne investicije.

Očekujemo daće ukupne investicije prestići 25 odsto BDP-a, a investicije države biće 7,3 odsto u proseku u narednom periodu, zaključila je ona.