Neće biti mnogo suza za špekulantima, koji su se ovog januara nadali ogromnom profitu i astronomskim cenama gasa. U stvari, cena u Evropi je na nivou pre početka ruskog napada na Ukrajinu.
Putanja cene zemnog gasa po indeksu Dutch Title Transfer Facility (TTF) verno svedoči kakve su političke napetosti i odnos prema Rusiji.
Cena je, naime, počela da raste još prošle zime, što jeste uobičajeno pred veću potrošnju u hladnom periodu, ali rast je bio mnogo veći od uobičajenog, jer je i napetost na granici Ukrajine i Rusije rasla.
Onda su u februaru ruski tenkovi zaista krenuli, a i cena gasa odletela je „nebu pod oblake“: 7. marta na 226 evra po megavat-satu zemnog gasa.
Kao što to obično biva u takvim krizama, strah da će se nešto dogoditi veći je od realne opasnosti, pa se tako do sredine avgusta cena stabilizovala. Onda su zemlje Evrope shvatile da je rat u Ukrajini daleko od kraja, ali i da bi trebalo napuniti skladišta za nadolazeću zimu, piše DW.
Zato je 26. avgusta cena dosegla istorijski rekord od 345 evra po megavat-satu i sigurno da je bilo špekulanata, koji su kupovali i trljali ruke, radujući se zimi i još većoj potražnji za gasom.
Cena ove nedelje bila oko 71 evro, isto koliko je bila i u decembru 2021.
Cena je ovog utorka 10. januara bila negde oko 71 evro po megavat-satu, dakle otprilike isto koliko je bila i u decembru 2021. Štaviše, stručnjaci na robnim berzama ne očekuju nekakvu novu eksploziju, „iako to ne znači da je energetska kriza završena“, brzo dodaje za DW Tobi Kopson iz brokerske kuće Trident LNG.
Razlog je jednostavan i videćete ga ako otvorite prozor. Zima je izuzetno blaga, a i Kina je previše zaokupljena koronom, pa joj nisu potrebne znatnije količine gasa sa svetskog tržišta. Ali, Adi Imširović sa Oksfordskog instituta Oxford za studije energetike upozorava: protekle 2022. je na tržište Evrope iz Rusije ipak došlo 60 milijardi kubnih metara gasa. To je doduše samo polovina onoga što je po ugovorima bilo predviđeno, ali ove godine će iz Rusije stići još mnogo manje.
Isto tako, gotovo sve države dobro su se pripremile za ovu zimu i skladišta su još u novembru bila puna kao nikad do sad – evropski prosek početkom decembra bio je 92 % popunjenosti. Naravno, ova zima još nije završena, a ako je verovati meteorolozima, ozbiljno hladno moglo bi da bude negde u martu.
Koliko će gasa biti potrebno?
Različite su procene o tome kolika će tada biti popunjenost skladišta gasa. Firma „Vud Mekenzi“ prognozira da bi u martu popunjenost mogla da bude samo 4 %, u „Goldman Saksu“ procenjuju da će to biti „najmanje 20 %“, a Ešli kelti iz konsultantske kuće „Panmur Gordon“ smatra kako će skladišta krajem marta „biti popunjena sa manje od 15 %“ i da će to prouzrokovati da cene budu iznad proseka „zbog potražnje kako bi se opet napunila skladišta“.
Ujedno, svi stručnjaci za tržište gasa upozoravaju na ono što se događa u Kini: „Svi smo bili u stanju da napunimo naša skladišta prošle godine delimično zato što je potražnja Kine za tečnim gasom bila mala. To bi moglo da se promeni i da ima posledice po sposobnost država Evrope da privuku dovoljno tečnog plina za sledeću zimu“, kaže Brem Klajs iz nevladine institucije Regulatory Assistance Project, koja se bavi ekološkom transformacijom privrede.
Kina planira da ove godine uveze 7 % više tečnog gasa nego prošle
Kina planira da ove godine uveze 7 % više tečnog gasa nego prošle. Brem Klajs zato procenjuje da „još nismo izašli iz problema“, i da ništa nije, a najverovatnije i neće, u dogledno vreme promeniti. „Strukturalni razlozi za visoku cenu gasa još uvek su tu: rat u Ukrajini daleko je od kraja, a uvoz ruskog gasa je sveden gotovo na nulu“.
Pritom i alternative neće potrajati: Nemačka će na kraju ipak da isključi svoje atomske centrale, a Francuske nisu u baš sjajnom stanju. Trenutno pomaže to što je Belgija opet pustila u pogon svoj reaktor Tihange 1, a pomaže što ove zime ima mnogo vetra koji pokreće vetroelektrane.
Vladimir Putin potpisao dekret kojim se zabranjuje trgovina sa svim zemljama koje su prihvatile gornju granicu gasa
Tu je i odredba EU o gornjoj granici cene gasa i reakcija Kremlja se mogla pretpostaviti. Putin je potpisao dekret kojim se zabranjuje trgovina sa svim zemljama koje su prihvatile tu granicu.
Šta će sve to značiti i kakva će biti sledeća zima, to pouzdano ne zna niko. Relativnoj stabilnosti cene pomaže doduše to što su se špekulanti „opekli“ sa ovom zimom, tako da će svakako biti oprezniji u pokušaju da zarade novac.
I stručnjaci za tržište gasa su oprezni. Cena doduše jeste čudno niska, ali oni ipak ne vide nijedan razlog da ona bude još niža. Tečni gas, ne samo zbog konkurencije na svetskom tržištu, već i zbog troškova transporta, jeste bitno skuplji od onog koji je tekao iz Rusije. Ali, doba zavisnosti od ruskog gasa najverovatnije se nikada više neće vratiti.
I. S.
