Izbori u Bundestag-u: Koja koalicija bi mogla do vlasti u Nemačkoj?

Ovogodišnja izborna kampanja za kancelarske kandidate dosta se vodi oko ličnosti, koje bi trebalo da naslede odlazeću kancelarku Merkel, a manje oko programskih detalja.

„Za mesec dana, u Bundestag-u će glavne vesti biti pregovori i dogovori stranačkih lidera. Nakon prethodnih izbora 2017., iako je podrška partijama bila dosta koncentrisanija, sastavljanje vlade je bio veoma dug proces“, piše „Novi treći put“.

Iz tog razloga, analiziranje potencijalnih postizbornih koalicija zaslužuje naročitu pažnju. Koliko god podrška između stranaka flukturiala od januara ove godine do avgusta, postoje jasne granice između stranaka, koje mogu ili ne mogu da sarađuju i u teoriji. S obzirom na to da relevantnih partija koje će izvesno završiti u Bundestagu ima čak 6, broj međusobih mogućih kombinacija je veliki.

Ko sa kim može da sarađuje?

Trenutno postoje 2 relevatne partije u Nemačkoj, sa kojima je politička saradnja kontroverzno pitanje za javnost i birače.

Prva takva stranka je svakako Alternativa za Nemačku (AfD), koja je postala parlamentarna nakon izbora 2017. U pitanju je stranka tvrde desnice, koja se istakla po antimigrantskoj retorici, najvećim delom zaslužnoj za njen ubedljiv ulazak u Bundestag pre 4 godine. Sa ovom antisistemskom partijom ostale stranke ne žele da sarađuju, s obzirom da je kontroverzna i da politička pozicija tvrde desnice u Nemačkoj budi dodatne alarme.

Druga partija, koja je značajno prihvatljivija za saradnju, ali ipak kontroverzna, je Levica (Linke). Ova stranka svoje poreklo vodi iz Istočne Nemačke i vladajuće komunističke partije u jednopartijskom DDR-u. Iako reformisana i pojačana brojnim autentičnim levičarima iz Zapadne Nemačke, poput Oskara Lafontena, predstavlja politički bagaž za koalicione partnere. Ona se često ne slaže sa spoljnopolitičkim konsenzusom, ima radikalne predloge, a određeni funkcioneri imaju profesionalno poreklo u istočnonemačkom zloglasnom Štaziju.

Levica zbog navedenih razloga je nemoguć koalicioni partner za partije desno od centra, kao što su liberalni (FDP) ili demohrišćanski (CDU/CSU). Leve stranke, kao što su socijaldemokrate (SPD) ili Zeleni, mogu da sarađuju sa ovom strankom, ali radije izbegavaju. U regionalnim parlamentima, kao što su Bremen, Berlin ili Tiringija, zajedno čine vladajuću većinu, međutim, na nacionalnom nivou nisu najpopularniji partner.

Ostale partije mogu međusobno sarađivati, ali sa određenim programskim rezervama i kompromisima. Kada se analiziraju prethodni redovi, može se zaključiti da najveći koalicioni potencijal imaju Zeleni i socijaldemokrate, nešto manji liberali i demohrišćani, mali Levica, a gotovo nikakav desničarska Alternativa za Nemačku (AfD).

Angela Merkel još uvek najpopularnija

Neprikosnoveni broj jedan u toj kategoriji još uvek je Angela Merkel sa 66 % podrške. Nemačka kancelarka, koja posle 16 godina na vlasti ne želi više da se kandiduje, ima široku podršku stanovništva: 75 % ispitanika smatraju da je ova demohrišćanka bila dobra kancelarka. U svim strankama je priznanje za njen rad veliko, sa izuzetkom Alternative za Nemačku. Više od dve trećine ispitanika smatraju da je Angela Merkel kompetentna, jaka liderka, uverljiva i simpatična. Taj set osobina poslužiće 67-oj Angeli Merkel da vlada sve dok novi saziv Bundestag-a ne odluči ko će je naslediti. Angela Merkel će to preostalo vreme da se nosi sa jednim od najvećih izazova njene ukupne vladavine – pandemijom.

- Advertisement -