Izbori u Brandenburgu: AfD pobednik među radnicima i svim mlađim starosnim grupama, ali su penzioneri odlučili trku

U foto-finišu regionalnih izbora u nemačkoj pokrajini Brandenburg, na saveznom nivou vladajući, SPD je odneo tesnu pobedu ispred desničarskog, inače u Bundestagu opozicionog, AfD-a sa nešto iznad jedan odsto razlike u broju glasova, pokazuju rezultati Izborne komisije Branderburga

SPD je tako pobednik regionalnih izbora, dok se ispod AfD-a, pokazuju rezultati prebrojanih glasova, nalaze Savez Sare Vagenkneht (BSW) levo-populistička partija, i tek na četvrtom mestu CDU.

Očekivanja stručne javnosti, ali i birača, išla su u smeru ubedljivije pobede SPD-a koji je ipak vladajuća partija na saveznom nivou, i ujedno najveći pojedinačni partner u toj Saveznoj vladi. Ipak, kada su počeli da stižu prvi rezultati sa glasačkih mesta postalo je jasno da se u Brandenburgu desilo veliko iznenađenje.

Vladajući SPD je tako uzeo 30,9 odsto glasova, dok je opozicioni AfD za dlaku ostao na drugom mestu sa 29,2 odsto. Ranije vladajući CDU je završio tek kao četvrti sa 12,1 odsto glasova, dok je nova partija na političkom nebu, Savez Sare Vagenkneht (BSW) završila kao treća sa 13,5 odsto glasova.

Svi ostali, uključujući Zelene, koji su deo „semafor koalicije“ na saveznom nivou, ostali su „ispod crte“, beležeći veliki pad podrške među biračima u Brandenburgu, koji je u Saveznu Republiku Nemačku ušao kao deo bivšeg DDR-a, tj. Istočne Nemačke.

Levo-populistički Savez Sare Vagenkneht je nova opcija, koja je zabeležila dobar rezultat, što u određenoj meri odražava potpuni sunovrat Levice, jer je ona najveći gubitnik izbora sa 7,7 odsto manje glasova, te Zelenih, koji su izgubili čak 6,7 odsto podrške.

U minusu je i CDU sa 3,5 odsto glasova manje, kao i FDP, sa 3,3 odsto manje.

SPD i AfD su po broju mesta ostvarile identičan rast od 7 poslaničkih mesta više u odnosu na izbore 2019. godine, a sve ostale partije, osim pomenute nove opcije BSW su zabeležile pad od 10 do 3 mesta u regionalnom parlamentu.

Ovo su bili regionalni izbori sa najvećom izlaznošću za prethodne 34 godine, pokazuju konačni rezultati izlaznosti.

Najniža izlaznost je zabeležena 2014. godine sa tek 47,9 odsto izašlih, a stanje se malo popravilo 2019. godine sa nešto više od 60 odsto izašlih.

Ipak, tek završeni izbori pokazuju povratak politike na veliku scenu, kao i društvenih interesa ostvarenih kroz rezultate izbora, makar oni bili i regionalni, jer je čak 72,9 odsto birača izašlo na ove izbore.

Pobeda AfD-a među svim starosnim grupama osim penzionera

U odnosu na rekordnu izlaznost, još veći udarac vladajućem SPD-u i drugim partijama je podatak da je AfD zapravo pobednik izbora među svim mlađim starosnim grupama, a posebno među najmlađim biračima, gde se razlika između AfD i SPD penje čak na 14 odsto glasova.

Prema tim podacima, a s obzirom da u Brandenburgu pravo glasa imaju građani od 16. godine starosti pa naviše, među populacijom od 16-24 godine AfD beleži čak 32 odsto podrške. SPD u isto vreme među tom populacijom ima čak 14 odsto glasova manje, što je ujedno i najveća razlika između ove dve opcije.

U sledećoj starosnoj grupi, od 25-34 godine razlika je identična, pa tako AfD ima podršku 34 odsto građana, a SPD 20 odsto.

U starosnoj grupi od 35-44 godine, AfD beleži 34 odsto podrške, a SPD 24 odsto, a desna opcija je u prednosti i u starosnoj grupi od 45-59 godina sa 32 prema 29 odsto glasova.

Među populacijom od 60-69 godina razlika u korist SPD je 6 odsto glasova, gde je rezultat 35 naspram 29 odsto. Ipak, izbore su odlučili oni stariji od 70 godina, od kojih je čak 49 odsto glasalo za SPD, naspram 17 odsto, koliko je među tom populacijom osvojio AfD.

Ako su rezultati u slučaju demografske slike biračkog tela iznenadili javnost, najveće iznenađenje je usledilo sa objavljenim rezultati kada se biračko telo posmatra u smislu radne angažovanosti.

Naime, rezultati pokazuju da je prednost u korist AfD najveća među fizičkim radnicima, gde je desna opcija na čak 46 odsto glasova, naspram 23 odsto koliko je osvojio SPD.

Ako je taj rezultat za nekoga bio očekivan, potpuno iznenađenje su „white-collar“ radnici, tj. „radnici u kravatama“, službenici, kancelarijski i administrativni radnici, gde je SPD osvojio tek jedan procentni poen više i rezultat je takav da oni imaju 30 odsto glasova među ovom populacijom, a AfD 29 odsto.

Još jedan udarac vladajućem SPD-u je i činjenica da je AfD ostvario prednost od čak 10 odsto glasova među populacijom koja se kategoriše kao samozaposlena, gde je desna opcija osvojila 34 odsto, a leva 24 odsto glasova.

Jedina pobeda za SPD, kada se biračko telo posmatra na osnovu radne angažovanosti je među penzionerskom populacijom, gde je SPD osvojio 40 odsto glasova, a AfD 15 odsto.

- Advertisement -