Izašao detaljan godišnji Izveštaj Evropske komisije o Kosovu
Ivana S.
Objavljeno 13/11/2023
Odnosi kosovske vlade sa srpskom zajednicom su „značajno pogoršani“, jedna je od ocena najnovijeg izveštaja Evropske komisije o Kosovu. Naglašava se potreba za hitnim formiranjem ZSO-a, kao i trajno rešenje za pitanje tablica u skladu sa relevantnim sporazumima o dijalogu.
Ali, u Izveštaju su taksativno izlistani energetika, glavni most, integrisani granični prelazi i povratak Srba u institucije, koji se Srbiji spočitavaju kao zaostale obaveze iz dijaloga, uz poziv da ih i ispuni.
„Normalizacija odnosa je suštinski uslov na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka“, poručuje se u izveštaju.
„Uprkos zaključivanju Sporazuma o putu normalizacije, tokom perioda na koji se izveštaj odnosi dijalog je bio otežan nizom negativnih dešavanja i kriza na severu Kosova koje su pokrenule akcije jedne ili obe strane“, navodi se u Izveštaju EK za Kosovo.
Među onim potezima, koji se spočitavaju Kosovu su pojačano prisustvo kosovskih specijalaca i eksproprijacije zemljišta, što je, konstatuje se, izazvalo široko nezadovoljstvo lokalnog srpskog stanovništva i negativno uticalo na dijalog.
Sa druge strane masovni izlasci Srba iz institucija u novembru, blokade puteva u decembru prošle godine, te bojkot vanrednih izbora na Severu ove, „dodatno je oštetio dijalog i pogoršao negativnu atmosferu oko njega“.
Dalje pogoršanje odnosa sa SPC
U delovima izveštaja se dotiče i pitanje odnosa sa SPC i konstatuje da odnosi između kosovske vlade i SPC ostaju loši. Štaviše, u delu Izveštaja zabeleženo je da su odnosi između SPC i kosovske vlade „dalje pogoršani“, nakon što je patrijarhu prošlog decembra odbijen ulazak na Kosovo.
Takođe se verifikuje da je prošlo sedam godina od odluke Ustavnog suda za povratak zemlje manastira Visoki Dečani, ali koja nije sprovodena u delo, uz poziv da se to uradi što pre.
Verifikovano je i to da prethodno „dogovoreni aranžman“ u cilju iznalaženja rešenja za radove na putu u specijalno zaštićenoj zoni manastira Visoki Dečani nije primenjen.
U Izveštaju koji pokriva period od juna 2022. do istog meseca 2023., u jednom je delu naveden podatak od 12 zabeleženih potencijalno međuetničkih slučajeva, uz dalje objašnjenje u drugom, da je „broj potencijalno etnički motivisanih incidenata koji pogađaju nevećinske zajednice u 2022. nastavio svoj dugoročni opadajući trend“.
Ipak, navedeno je i to da se: „Percepcija bezbednosti među nekim nevećinskim zajednicama pogoršala, posebno u zajednici kosovskih Srba“.
I. S.
