Inflacija u Srbiji dostigla 7,5 % – Narodna banka Srbije ima dobru i lošu vest
Ivana S.
Objavljeno 16/12/2021
Međugodišnja inflacija u Srbiji dostigla je nivo od 7,5 % i to je brojka koju nisu mnogi očekivali. Loša vest – da su tolikom rastu cena najviše doprinela poskupljenja hrane i to osnovnih životnih namirnica, ali i dobra vest – da bi inflacija mogla da krene da pada polovinom naredne godine.
Poskupljenja imamo i na mesečnom nivou – u odnosu na oktobar ove godine, cene su rasle u proseku za 0,9 %.
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u proteklih godinu dana cene hrane i pića su u proseku rasle 11,4 %. Konkretno, hleb je poskupeo 10,4 %, meso 14,1 %, ulja i masti 22,5 %, voće 16,9 %, a povrće 20,5 %.
Rasle su i cene alkohola, kirije, komunalija, materijala za popravku itd.
Poskupljenja u % za godinu dana:
- Alkohol i duvan 6
- Kirija 4,7
- Snabdevanje vodom i komunalije 6,6
- Usluge i materijal za popravku 9,9
- Električna energija, gas i druga goriva 6,9
- Struja 8,2
- Gorivo i automaziva 24,3
- Frizerske usluge 10,5.
Iz NBS imaju i dobre i loše vesti u pogledu daljih poskupljenja, ali i novih rizika.
Navode da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće iznad gornje granice inflacije od 3 % ± 1,5 %, sve do sredine 2022. godine.
– Očekujemo da će inflacija vrhunac dostići krajem tekuće i početkom naredne godine i da će od drugog tromesečja naredne godine biti u postepenom padu. Sredinom sledeće godine očekuje se njeno vraćanje u granice cilja, saopšteno je iz NBS.
Oni su istakli da se rizici u pogledu inflacije u narednom periodu odnose na kretanje cena poljoprivrednih proizvoda, svetske cene energenata, brzinu globalnog ekonomskog oporavka, kao i efikasnost rešavanja problema globalnih lanaca snabdevanja.
– Kada je reč o domaćim rizicima, inflacija će u najvećoj meri zavisiti i od ishoda naredne poljoprivredne sezone, koja je za potrebe projekcija pretpostavljena na nivou prosečne, kažu iz NBS.
Iz NBS navode i to da je međugodišnja bazna inflacija (iz koje su isključene cene hrane, energije, alkohola i cigareta) i na koju utiču mere monetarne politike u, bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 3 %, i dodaju da to ukazuje na privremenu prirodu pritisaka na cene.
Od početka godine, međugodišnja bazna inflacija se u proseku kreće na nivou od oko 2 %, a očuvanje bazne inflacije na niskom i stabilnom nivou doprinosi dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja predstavlja sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu, poručuje centralna banka.
