Inflacija 11,9 % – novi izveštaj NBS doneo dobre vesti: „Pad prvi put u poslednje dve godine, manji i rizici“

Prvi put za poslednje dve godine februarska projekcija inflacije na nižem je nivou od novembarske, a efekti će biti još vidljiviji u 2024. godini, zbog slabljenja troškovnih pritisaka za energente, navodi se u Izveštaju o inflaciji NBS, koji je predstavljen.

Rizici za projektovanu inflaciju i BDP, NBS ocenjuje kao simetrične i manje izražene, pa će centralna banka procenjivati da li ima potrebe za reagovanje novim merama.

Iako je projektovana stopa rasta BDP za ovu godinu dva do tri posto, sada je izvesnije nego u novembru da će biti ostvarena, jer su manji rizici iz međunarodnog okruženja, navodi NBS.

NBS podseća da je u prethodnom periodu nastavila da zaoštrava monetarne uslove, ali umerenijim tempom.

Prenošenje efekata zaoštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štedenje, ukazuje na efikasno delovanje transmisionog mehanizma putem kanala kamatnih stopa, ocenila je NBS.

U srednjem roku projektuje se smanjenje konsolidovanog fiskalnog deficita, uz zadržavanje učešća javnog duga u BDP ispod 60 procenata, što obezbeđuje održivost javnih finansija.

Deficit tekućeg računa u 2022. bio je manji od očekivanog u novembra, pre svega zbog manjeg trgovinskog deficita, i osmu godinu u punoj je meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija.

Tokom četvrtog tromesečja 2022. međugodišnja inflacija iznosila je 15 posto, što je neznatno niže od novembarskih očekivanja NBS.

NBS ocenjuje da globalna inflacija pokazuje znake usporavanja, što će se nastaviti u narednom periodu, zahvaljujući nižim cenama energenata, poboljšanju u globalnim lancima snabdevanja i slabijoj tražnji.

Globalni privredni rast usporava u ovoj godini, ali manje nego što se očekivalo, konstatovano je u Izveštanju NBS.

Projekcije NBS o makroekonomskim kretanjima

Tokom poslednjeg tromesečja 2022. godine, međugodišnja inflacija je bila 15,1 %, pri čemu je dve trećine doprinosa i poticalo od cena hrane i energenata. Na domaću baznu inflaciju utiču i dalje visoke proizvođačke i uvozne cene. Bazna inflacija se i dalje kreće ispod ukupne inflacije i u decembru je iznosila 10,1 % međugodišnje, zahvaljujući održanoj stabilnosti deviznog kursa, navodi se u Izveštaju NBS.

Prvi put za poslednje dve godine projektovana inflacija za tekuću godinu je na nižem nivou nego u prethodnoj godini, što smanjuje projekcije za 2024. godinu.

Dalje se navodi da NBS, prema februaraskoj centralnoj projekciji, očekuje da će međugodišnja inflacija ostati povišena u prvom tromesečju 2023. godine, kao posledica prenošenja troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, cena električne energije i gasa. Procene su da će nakon toga usledeti opadanje inflacije, da bi ona na kraju godine bila dvostruko niža. Povratak inflacije u granice cilja se očekuje sredinom 2024. godine, što je ranije od očekivanog.

Projektovana stopa rasta BDP-a iz novembra od 2 do 3 % ostaje nepromenjena, s tim što je sada procena NBS da je znatno izvesnije da će ona biti ostvarena.

Nova očekivanja za učešće deficita tekućeg računa u BDP-u će biti na sličnom nivou kao u 2022. godini, umesto preko 9 %, kako je očekivano u prethodnom izveštaju. Tekući deficit je, ponovo, osmu godinu zaredom u punoj meri pokriven prilivom stranih direktnih investicija, koji je iznosio rekordnih 4,4 milijarde evra.

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na najvišem nivou do sada i iznose 20, 9 milijardi evra u januaru.

Kamatne stope su korigovane od strane NBS u januaru i februaru za 25 baznih poena, na 5,5 % koliko trenutno iznosi.

Od 2024. godine se očekuje ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda na raspon od 3 do 4 %, a zatim povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4 % godišnje.

(Tanjug)

I. S.

- Advertisement -