U Strateškom kompasu EU Zapadni Balkan je prepoznat kao bezbednosni izazov i teren pogodan za manipulaciju i za strane uticaje.

„Iako nije dobro da Vas neko kao zemlju kandidata sagledava kao problem, to je dobro, jer će onda biti investirano potencijalno mnogo više resursa za zatvaranje određenih pitanja, a verovatno i za ubrzavanje procesa integracije odnosno približavanja Zapadnog Balkana EU, što u prethodnih deset godina nije bio slučaj, kaže za Danas Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda, komentarišući Stateški kompas EU, koji je dobio zeleno svetlo šefova diplomatija Unije na sastanku u Briselu.

Kako je preneo Radio slobodna Evrope u dokumentu se BiH i dijalog Beograda i Prištine posebno spominju, a navodi se i da proces pregovora o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda „treba unaprediti“.

Novaković objašnjava da je ovaj dokument ustvari logičan nastavak svega što se kuvalo u EU poslednjih 30 godina.

„Cilj je da EU kao kolektiv postane zaista i bezbednosni igrač, što je cilj iz Helsinkija kojim je predviđeno da EU ima svoje trupe za brzo reagovanje. Ali je problem bio što određene države članice nisu bile voljne da idu do kraja u tom procesu i neprekidno su trajale rasprave. Poslednji korak koji je pokrenut pre ove krize je bio stalna saradnja u EU oko bezbednosti i odbrane gde je pokušano da se ojača saradnja u domenu vojnih projekata ili vojnoj industriji u Uniji“, navodi Novaković.

Prema njegovim rečima, sada se paradigma pomera, jer sve što su određene strane zagovarale, pomera se zbog krize tj. rata u Ukrajini.

„Konačno se shvata da bi EU kao entitet morala da bude sposobna da deluje, ako ništa drugo u svom najbližem okruženje, odnosno da reaguje na one krize, koje mogu da ugroze bezbednost Unije. U tom kontekstu Zapadni Baklan je uvek bio prepoznavan kao neuralgična tačka. U prethodnom periodu, tokom kojeg je EU prolazila kroz razne krize, od finansijske, Bregzita i ostalih, to nije stizalo na dnevni red. Sada, čini mi se, postoji saglasnost da nema preklapanja između EU i NATO odnosno da ove dve organizacije treba da deluju komplementarno i to se u ovom strateškom kompasu ističe“, ukazuje Novaković.

On dodaje da je veoma indikativno da su neke države koje su od početka odbijle da učestvuju u zajedničkom bezbednosnoj i odbranbenoj politici EU, kao Danska na primer, koja je i jedina još ostala u tom statusu, izrazile nameru da se o tome priča.

„Ako govorimo o Zapadnom Balkanu u ovom dokumentu se prepoznaje da je Zapadni Balkan i dalje bezbednosni izazov i teren pogodan za manipulaciju i za strane uticaje. Pritom to je region okružen EU i koji je na strateškim rutama, što smo videli prilikom izbegličke krize. EU, ako ništa drugo, mora da bude sposobna da reaguje u najbližem okruženju“, navodi on.

Upitan da li se zato pominje dijalog Beograda i Prištine, on kaže da 15 godina pričamo o tome da EU nije investirala dovoljno kapaciteta da zatvori neuralgična pitanja na Zapadnom Balkanu.

Kako dodaje bez angažovanaj Amerike neka pitanja, poput postizanja dogovora u Prespi, ne bi bila rešena, što je pokazalo nemoć EU.

„Mi smo od 2014. na određeni način, sem bilateralnih pregovora sa EU, koji su ostali određeni mehanizam stabilizacije, bili svedeni na Berlinski proces. On je bio okvir kroz koji je pokušano da se održi određeni nivo stabilnosti na Zapadnom Balkanu. I sve to je bilo nedovoljno. Bitno je da je EU počela da sagledava Zapadni Balkan, kao pre svega bezbednosni i zazov. Iako nije dobro da Vas kao zemlju kandidata sagledava kao problem, to je dobro,  jer će onda biti investirano potencijalno mnogo više resursa za zatvaranje određenih pitanja, a verovatmo i za ubrzavanje procesa integracije odnosno približavanja Zapadnog Balkana EU, što u prethodnih deset godina nije bio slučaj“, zaključuje Novaković.

I. S.