Plastika sadrži mnogo više hemikalija nego što su agencije za zaštitu životne sredine ranije procenjivale, navodi se u izveštaju koji postavlja pitanja o zagađenju i bezbednosti potrošača.
Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) ranije je identifikovao oko 13.000 hemikalija u plastici, ali je tim evropskih naučnika pronašao više od 16.000 hemikalija u plastici, od kojih je četvrtina potencijalno opasna po ljudsko zdravlje i životnu sredinu, piše N1.
Izveštaj, koji je finansirao Istraživački savet Norveške, dolazi u trenutku kada se pregovarači bore da dođu do prvog globalnog sporazuma za borbu protiv rastućeg zagađenja plastikom, jer se svake godine proizvede oko 400 miliona tona plastičnog otpada.
– Da biste se energično pozabavili zagađenjem plastikom, zaista morate da pogledate ceo životni ciklus plastike i da se pozabavite problemom hemikalija – rekla je koautorka izveštaja Džejn Munke, direktorka švajcarskog neprofitnog foruma za pakovanje hrane.
To je zato što hemikalije iz plastike mogu da dospeju u vodu i hranu.
Foto: Pixabay
– Sada pronalazimo stotine, ako ne i hiljade hemikalija iz plastike kod ljudi, a neke od njih su povezane sa štetnim zdravstvenim ishodima – rekao je Muncke.
Ovo uključuje probleme sa plodnošću i kardiovaskularne bolesti.
– Kada pogledamo… proizvode koje koristimo svaki dan, obično nalazimo stotine, ako ne i hiljade hemikalija u jednom plastičnom proizvodu – rekao je glavni autor Martin Vagner, toksikolog za životnu sredinu na Norveškom univerzitetu za nauku i tehnologiju.
Kimberli Vajz Vajt, potpredsednica regulatornih i tehničkih poslova Američkog saveta za hemiju, industrijske grupe čijim članstvom dominiraju proizvođači plastike, rekla je da izveštaj nastoji da „pokaže opasan okvir koji ignoriše izlaganje u stvarnom svetu i daje nepotpunu sliku za regulatora i javnosti“.
Foto: Pixabay
Industrija plastike kaže da bi globalni sporazum trebalo da promoviše recikliranje i ponovnu upotrebu plastike, ali autori izveštaja upozoravaju da samo rešavanje plastičnog otpada ne ide dovoljno daleko da zaštiti ljude.
Naučnici su istakli potrebu za većom transparentnošću o tome koje hemikalije, uključujući aditive, pomoćna sredstva za obradu i nečistoće, ulaze u plastiku, uključujući reciklirane proizvode.
Četvrtini identifikovanih hemikalija nedostaju osnovne informacije o njihovom hemijskom identitetu u osnovi, navodi se u izveštaju.
– U srcu problema je hemijska složenost plastike. Proizvođači često zapravo ne znaju kakve hemikalije imaju u svojim proizvodima Samo 6 odsto hemikalija koje se nalaze u plastici je međunarodno regulisano. Bez regulatornog pritiska, „nema motivacije da se sazna šta je u plastic – rekao je Vagner, koji je takođe član odbora Koalicije naučnika za sporazum o efektivnoj plastici.
Ovo je nešto što bi Sporazum o plastici mogao pomoći u rešavanju. Pregovori se nastavljaju sledećeg meseca u Otavi, Kanada, sa ciljem finalizacije dogovora u decembru u južnokorejskom gradu Busanu.
