Greg Delavi: „Nedavne akcije kosovske vlade opteretile odnose sa SAD, Priština da formira ZSO“

Bivši ambasador Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu Greg Delavi kaže da su odnosi SAD i Kosova jaki, ali priznaje da su nedavne akcije vlade u Prištini dodatno opteretile te odnose. On je naveo da Kosovo mora da formira ZSO.

Delavi je u intervjuu za Glas Amerike kritikovao i pristup SAD i Evropske unije Srbiji, a prema njegovim rečima, Kosovo bi bilo spremnije da posluša savete Vašingtona i Brisela, ako bi, kako kaže, oni „ozbiljnije odgovorili na pretnju, koju Vlada Srbije predstavlja Kosovu i demokratiji u regionu“, prenosi Kosovo online.

Ističe da Kosovo mora da ispuni obaveze za multietničko društvo, integraciju Srba i formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.

Ne smatra da je verovatno da će veza između Kosova i SAD, stvorena 1990-ih godina tokom, kako kaže, kosovskog rata za nezavisnost, biti prekinuta, međutim, dodaje, ne može se poreći da trenutno postoje teškoće u odnosima.

„Nadam se da su ove poteškoće samo privremene i da ćemo se u bliskoj budućnosti vratiti na prethodnu vezu. Mislim da je najvažniji nesporazum između Kosova i SAD vezan za izbore za gradonačelnike u četiri opštine na severu Kosova sa srpskom većinom, za koje je Kosovo nekako ignorisalo SAD i Evropsku uniju jer vlada nije uzela u obzir savet SAD da ne šalju na silu gradonačelnike u opštinske kancelarije“, ispričao je on.

Dodaje da je kao rezultat toga, u maju došlo do nereda koje su predvodili kosovski Srbi, koji su pod uticajem Beograda.

„Ne možemo zaboraviti da su Srbi Kosova, posebno na severu, pod uticajem Beograda. Oni nisu nezavisni akteri. Ali vlast je na neki način ubrzala tok događaja, pokušavajući da na silu postavi izabrane predsednike. Mislim da su bojkot izbora kosovskih Srba, protesti protiv njihovog rezultata i ranjavanje mirovnjaka, bili zaista neodbranjivo ponašanje, nakon čega je Srbija uhapsila nekoliko kosovskih policajaca, na teritoriji Kosova. Bilo je veoma provokativno“, naglašava on.

Kako kaže, ne želi da opravda doprinos nasilju i smatra da bi Kosovo moglo spremnije da posluša savete Zapada, SAD, Evropske unije, kada bi videlo da EU i SAD ozbiljnije reaguju na pretnju koje Vlada Srbije predstavlja Kosovu, građanima Srbije i regionu.

„Ali, u isto vreme, mislim da bi Kosovo imalo bolje odnose sa Sjedinjenim Državama, sa Evropljanima, kada bi uložilo više napora da integriše Srbe Kosova u društvo i ispuni svoje obaveze da stvori Zajednicu opština sa srpskom većinom. Njihovi napori za integraciju očigledno su opali u poslednje dve godine“, navodi on.

Smatra i da SAD i Evropa ne reaguju kako treba na slabljenje demokratije u Srbiji.

„Čini se da nudimo pogrešne podsticaje. Možda je to rezultat fokusiranja u bliskoj budućnosti na sukob između Rusije i Ukrajine. Ali ne mislim da će to nikome služiti na duži rok. Rastući autoritarizam u Srbiji i slabljenje demokratije i slobode štampe predstavljaju najveću pretnju Zapadnom Balkanu u ovom trenutku. Jasno je da Srbija poslednjih godina ignoriše Zapad. A po svemu sudeći, na Zapadu, kolektivno, mi kao da nismo reagovali kako treba“, kaže on.

Ističe da je siguran da takva ista strategija ne bi služila Kosovu.

Na pitanje kakvu korist Kosovo može imati od sadašnje situacije, od sve većeg zapadnog diplomatskog angažmana u suočavanju sa geopolitičkim izazovima u Evropi, a da se pri tome odnos Srbije nije promenio, Delavi kaže se ne treba gajiti iluzije.

„Ruski rat u Ukrajini promenio je sve u Evropi i važniji je za budućnost Evrope i Sjedinjenih Država od razvoja događaja na Zapadnom Balkanu. Najmanje godinu i po Zapadni Balkan je kao evropsko bure baruta zamenila Rusija. I kao region, treba da pronađe načine da rešava sporove, da se ponaša na evropski način, ako želi da ostvari svoje ciljeve kao integrisani deo Evrope, ujedinjen, u miru, za članstvo u EU i NATO za šta oni žele“, dodaje on.

Vraća se na temu integracije Srba i kaže da je Vlada Kosova, po svemu sudeći, odlučila da za sada ne želi da se bavi tim pitanjem, uključujući i pitanje Zajednice opština sa srpskom većinom.

„Čini se da je to razlog koji je izazvao negodovanje i reakciju Vašingtona. Saradnja treba da bude dvosmerna. Mislim da zvaničnici u Vašingtonu ne vide odgovarajuću saradnju Vlade Kosova i sa njihove tačke gledišta odgovaraju na odgovarajući način“, dodaje on.

Na pitanje koji je izlaz iz te situacije, Delavi kaže da je to povratak onome što je Kosovo želelo da bude u početku – multietnička demokratija na Zapadnom Balkanu.

Potrebno je, kako dodaje, da pronađu načine da se krene ka takvoj budućnosti, uz bolju inkluziju kosovskih Srba i drugih manjina u zemlji.

„Kosovo treba da iskoristi priliku i napravi svoj plan za Zajednicu kako bi to bilo u skladu sa ustavom Kosova. Kao diplomata sa 35 godina iskustva u oblasti pregovora, znam da ako imate priliku da naterate drugu stranu da radi na osnovu plana koji ste izneli, to je plus. A ako vlada Kosova nije izradila nacrt plana za Zajednicu, onda je u nepovoljnom položaju“, navodi on.

Dodaje da je potrebno i bolje angažovanje Srba, ne samo u Zajednici, već da se nađe način da oni osete da je Kosovo njihova zemlja.

„I tenzije se moraju smanjiti. Srbi su sastavni deo zemlje, kao i druge zajednice“, zaključio je Delavi.