Galerija Singidunum: Izložba „Obezbedite se“, Gordana Gajin i Momčilo Macanović

Galerija Singidunum, ponedeljak 5.5. u 18h

„Domaća istorija umetnosti beleži dosta primera kako su se pojedini stvaraoci samostalno usavršavali i dostizali zapažena, neki put izuzetna postignuća.

Pored učenja kod vrsnog slikara i pedagoga, Vasilija Dolovačkog, Gordana Gajin se obrazovala izvan zvaničnih školskih programa.

To joj nije zasmetalo, da predanim trudom, zađe u složene premise likovnog tvorenja, tim pre, što je njena stvaralačka potencija pokrenuta snažnim unutrašnjim porivom.

Reč je o oronulim fasadama, učmalim prozorima, osamljenim, zakatančenim vratima i drugim trošnim sopstvima, nagriženim vremenskim protokom, sklonim prolaznosti.

Uočljivi su još, delovi pripojenih, zarđalim okovima utvrđenih, zapuštenih tvorevina ljudskih ruku iza kojih se ne naslućuje životno pulsiranje.

Sve te, uobičajenoj spoznaji izmaknute odrednice, Gordana vraća u život. Vraća ih opsegom vizuelne opservacije upriličene svežim uplivom bojenih aspekata i, dabome, uverljivim likovnim kazivanjem, koji se zasniva na pojednostavljenim ritmičkim premisama.

Bez obzira na izvesne analogije, slikarstvo Gordane Gajin se temelji na iskustvima enformela.

To potvrđuju bojene naslage, materijalno tkanje površina, tehnika slikanja i način prikazivanja. Pri tome, jasno se uočavaju iznimna pulsiranja, što dospevaju u polje osobne likovne perfekcije, kojoj poklanja vidnu pažnju, čime se utapa u prestižne tokove naše savremene umetnosti.

U pitanju su portreti i aktovi, mrtve prirode, odbačeni, upotrebni predmeti, po neki stišaj primorskog mesta, segmenti posebnih prizora arhitekture i sve drugo što pobuđuje njegovu znatiželju.

Suštastvo Macanovićeve darovitosti se smešta u jednom krilu poetski opredmećenog prostora slike. Stvarnost kod njega nije bukvalno preneta, već traje van uobičajenog diskursa sa kojim gradi osobenu likovnu predstavu, koja zalazi u polje realno pomerenog aspekta, bliskog dojmu sna i podsvesti.

Dublje korene slikarstvu Momčila Macanovića treba tražiti i nalaziti u širokoj panorami renesansne umetnosti.

Fenomenološka sprega njegovog tvorenja ističe iz latentnih pouka velikih majstora datog razdoblja, kome duguje poniranje u sled osetne opservacije motiva.“

Zdravko Vučinić, istoričar umetnosti

- Advertisement -