Fiskalni savet: Država ima na računu oko šest milijardi evra, kamate na javni dug rastu
Ivana S.
Objavljeno 24/09/2024
Javni dug Srbije, u prvih sedam meseci povećao se za oko dve milijarde evra, što približno odgovara veličini planiranog fiskalnog deficita u 2024. godini, primećuje Fiskalni savet
Vlada trenutno raspolaže novčanim sredstvima u iznosu od preko šest milijardi evra.
Postojanje tih sredstava, međutim, nije objektivan argument kojim bi se pravdalo veliko povećanje javne potrošnje. Naprotiv, velike (i skupe) depozite kojim država trenutno raspolaže moguće je iskoristiti za otplatu glavnice javnog duga koji u narednim mesecima dospeva na naplatu, a ne za finansiranje novih budžetskih rashoda, ocenjuje Savet.
Nepovoljni uslovi zaduživanja Srbije su dodatni važan argument zbog kog Fiskalni savet nepovoljno ocenjuje promenu smera fiskalne politike u predloženom rebalansu. Poslednje evroobveznice koje je emitovala država imale su kamatnu stopu od preko šest odsto, a još nepovoljniji su bili krediti koji su se tokom 2024. uzimali od komercijalnih banaka za finansiranje pojedinih javnih projekata. Kamatne stope na njih kretale su se između osam i devet odsto. Zbog pogoršanja uslova zaduživanja i apsolutnog povećanja javnog duga, rashodi republičkog budžeta za plaćanje kamata snažno su porasli u prethodne dve godine – u 2022. su bili 105 milijardi dinara, a rebalansom za 2024. već se projektuju na 185 milijardi dinara, što je rast od skoro 700 miliona evra, napominje Fiskalni savet.
Troškovi otplate javnog duga u Srbiji iznose 2,1 odsto BDP-a, što je veće od proseka CIE koji je oko 1,5 odsto.
Naše analize pokazuju da će prosečna kamatna stopa na ukupan dug Srbije u 2024. porasti na oko 4,3 odsto, što je za trećinu iznad proseka CIE (oko tri odsto), odnosno više nego dvostruko iznad prosečne cene zaduživanja razvijenih zemalja EU (oko 1,8 odsto).
Tako, teret otplate javnog duga Srbije od oko 50 odsto BDP-a sličan je troškovima za kamate koje imaju razvijene zemlje EU sa dugom od preko 100 odsto BDP.
