Connect with us

Politika

Evropska unija: „Politički i bezbednosno priključiti Zapadni Balkan, ubrzati put ka članstvu“

Foto: Unsplash

Zamisli i predlozi za „političku, geopolitičku evropsku zajednicu“, kao ključni cilj imaju da se Zapadni Balkan, Ukrajina, Gruzija i Moldavija, politički i bezbednosno priključe Evropskoj uniji, zbog rata u Ukrajini, uz evropsku perspektivu, koja znači pospešenje nove metodologije pristupnih pregovora, ali bez prečica i uz sve uslove, koje taj postupak zahteva.

Ti predlozi, kako su agenciji Beta rekli zvaničnici u sedištu EU u Briselu, treba da budu još podrobno obrazloženi, prevashodno od francuskog predsedništva EU, pre susreta na vrhu EU-Zapadni Balkan 23. juna u Briselu, uz vrlo naglašena očekivanja mnogih članica Unije da Srbija, poput EU, uvede i neke sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.

Nemački kancelar Olaf Šolc oprezno je izjavio da je to „zanimljiva zamisao“, ali je podvukao da to „ne sme sprečiti ono što je započeto“, odnosno molbe za ulazak u EU na kojima se dugo radi sa zemljama Zapadnog Balkana.

Šolc je rekao da će uskoro otići u posete partnerima na Zapadnom Balkanu, podvukavši da je ispunjavanje obećanja tim zemljama „ne samo pitanje kredibiliteta“ EU, već da je njihova integracija u „strategijskom interesu“ Unije.

Zamisli o „Evropskoj političkoj, geopolitičkoj zajednici“ izneli su francuski predsednik Emanuel Makron, koji je naglasio da to“ nikako nije zamena, već dopuna za proširivanje“, kao i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji je u Beogradu objasnio da bi „rešenje moglo da leži u progresivnoj i postepenoj integraciji, već tokom procesa pristupanja“.

Makron je, međutim, potvrdio da politika ulaska u puno članstvo EU ne bi bila dovedena u pitanje stvaranjem „evropske političke zajednice“, a da bi ugrađivanje u nju značilo da bi, pored ostalog, „otvorila vrata snažnijim političkim, energetskim odnosima i investicijama sa zemljama koje su za to spremne“.

Zemlje Zapadnog Balkana i tri članice Istočnog partnerstva EU ugrađuju se u strategiju i već zamišljeni poredak bezbednosti i stabilnosti u Evropi, a oni kandidati koji po novoj metodologiji ispune uslove za članstvo u nekom sektoru, biće ugrađeni u tu politiku Unije i dobiti pravo da prisustvuju zasedanju Saveta ministara EU. Tada bi im bila odobrena i dodela budžetskih sredstava, zamašnih strukturnih fondova i uključivanje u programe za taj sektor, što je do sada bio slučaj jedino kada zemlja kandidat postane članica.

Kako je to ukazao i Mišel, mehanizmi vraćanja na početak pregovora takođe bi trebalo da budu ugrađeni u proces pristupanja, tako da zemlji kandidatu integracije budu povučene ako ona nazaduje u nekom poglavlju, a posebno u ključnom sektoru vladavine prava, što izričito stoji i u novoj metodologiji proširenja.

EU od Srbije, koja već pregovara o članstvu, i kroz ovo viđenje „evropske političke, geopolitičke zajednice“ jasno očekuje da što pre svoje odnose s Rusijom usaglasi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije. To znači da se primereno uskladi i sa političkim i ekonomskim sankcijama EU prema Rusiji, kazali su zvaničnici u Evropskoj komisiji i Savetu ministara Unije.

I. S.

Continue Reading
Advertisement Girl with a jacket
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Politika region

Aleksandar Šapić: „Pitanje energenata rešavaće se na nacionalnom nivou, ali Beograd mora da ima sistem da odgovori“

Foto: Unsplash

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić kazao je da će se pitanje energenata rešavati na nacionalnom nivou, ali da grad mora da ima spreman sistem, da uradi sve da se kriza što manje oseti.

Šapić je za list Kurir kazao da je najvažnije da Gradska uprava uradi sve, kako bi građani krizu što manje osetili.

„To ne znači da nećemo raditi i druge važne stvari u gradu, ali ovo će biti prioritet“, rekao je Šapić.

Prema njegovim rečima, gradnja metroa u glavnom gradu nije samo beogradski, već i državni projekat i izrazio nadu da kriza uzrokovana ratom u Ukrajini neće usporiti gradnju metroa.

„Metro nije samo gradski projekat, već i državni. Projekat od nacionalnog značaja u koji svi moramo da budemo uključeni, od predsednika države do lokalne samouprave“, ocenio je Šapić.

On je dodao da će najvažniji infrastrukturni projekti u Beogradu, pored metroa, biti obilaznica oko Beograda, izgradnja kanalizacione mreže, tunela, mostova i parkova, sportskih terena i novih bulevara.

I. S.

Continue Reading

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube

U trendu