Ekonomski rast Srbije usporiće u 2023. na 1,9 %, uglavnom zbog smanjenja rasta privatne potrošnje, s obzirom da i dalje visoka prosečna inflacija umanjuje raspoložive prihode, prognozira Evropska komisija (EK) u objavljenim ekonomskim prognozama.

U delu izveštaja o Srbiji navodi se da se očekuje da doprinos izvoza ekonomskom rastu poraste, uprkos slabljenju dinamike trgovine sa glavnim trgovinskim partnerima u EU. Na rast tog doprinosa delovaće smanjenje uvoza i povećani izvoz podržan nedavnim stranim direktnim investicijama.

Prognozira se da će iza rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2024. uglavnom biti privatna potrošnja i rast investicija. Ipak, ekonomska ekspanzija u toj godini ostaće za više od procentnog poena manja od stope pre pandemije od oko 4 %.

Podseća se da je nakon snažnog oporavka u 2021, rast ekonomije Srbije osetno smanjen u 2022., na 2,3 %.

S obzirom na rusku agresiju na Ukrajinu, EK upozorava na veliku neizvesnost i rizike za slabljenje ekonomije Srbije.

Takođe se ukazuje da bi viša ili dugotrajnija inflacija od predviđene mogla da oslabi kupovnu moć i tako nepovoljno deluje na potrošnju i realni rast i više nego što se trenutno predviđa.

I veće od očekivanog usporavanje ekonomija glavnih trgovinskih partnera Srbije, posebno EU, nepovoljno bi delovalo na srpski neto izvoz.

S druge strane, povećano izmeštanje proizvodnje u obližnje zemlje (nearshoring) pozitivno bi uticalo na direktne strane investicije i izvoz Srbije.

Istovremeno EK prognozira da će inflacija, nakon očekivanog vrha u proleće 2023., početi da slabi od sredine godine podržana uticajem međunarodnog i domaćeg monetarnog zaoštravanja i povoljnog kretanja cena sirovina.

Komisija predviđa i da će stopa nezaposlenosti u Srbiji, nakon pada na 9,4 odsto u 2022, nastaviti da se smanjuje u 2023. i 2024, ali nešto umerenijim tempom.

U prognozama EK navodi se i da će deficit nastaviti da opada u 2023. i 2024. sa 3,1 % BDP u 2022, kao i dug opšte države prema BDP.

I. S.