Širom sveta otvorila se nova kriza – energetska i sa njom cenovni „bum“. Novi talas poskupljenja struje i gasa osetio se svuda u Evropi. Istovremeno, briga je i kako i pored toliko visokih cena nabaviti dovoljno gasa i struje. Sagovornici kažu da je kriza privremena, i da je problem nastao na strani ponude, zbog uticaja pandemije ne proizvodi se dovoljno, a podstaknuta je tražnja.
Pedsednik Saveta guvernera NBS i profesor FEFA Nebojša Savić navodi da je podatak o inflaciji u prošlom mesecu od 5,7 % međugodišnji, nešto što Srbija prati dešavanja u svetu. U Americi je, navodi on, preko 5 %, u Nemačkoj 4,5 %.
„To je fenomen kome je podvrgnuta svetska privreda, pa se ni srpska ne može istrgnuti iz toga. Rast inflacije kod nas u prethodnom mesecu ukazuje da je najvećim delom van mera, koje možemo da regulišemo merama monetarne politike Narodne banke, To su cene energenta pre svega, a od sezonskog cene voća, povrća i tako dalje, ono što svi vidimo na pijaci“, navodi Savić, piše RTS.
Naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka Slaviša Tasić navodi da kada je krenula pandemija, centralne banke su krenule da podstiču tražnju time što štampaju novac.
„Kod ove pandemije su problemi na strani ponude. Sada se štampa novac da bi ljudi imali da kupuju, ali je zakazala strana ponude. Ne proizvodite dovoljno na svetskom nivou, a stimulisali ste tražnju. Ostaje jedino da porastu cene“, kaže Tasić.
Ističe da svet nije imao inflaciju od kraja 70 – tih godina.
„Onda 2008. i 2009. centralne banke su odštampale mnogo para i tada nije bilo inflacije. Onda su pomislili šta god da rade nije problem i sada je došao“, kaže Savić.
Glavna urednica Sputnjika Ljubinka Milinčić na pitanje da li je problem u nestašici gasa, kaže da gasa ima, ali po ovoj ceni ga niko ne nudi.
„Kažu da su po svetu rezervoari gasa puni po svetu, do 70 ili 80 %. Cena je 2.000 dolara na tržištu, ali zašto zatvaraju fabrike, jer niko neće da ga kupi. Imamo sa druge strane ruski gas, a Severni tok je pun“, navodi Milinčićeva.
„Iskoristila je mogućnost da po dugoročnim ugovorima proda onoliko koliko su zemlje htele da kupe. Kroz Ukrajinu su proterali 10 % više nego inače. Ali, niko nije došao na pijacu, nego na berzu, gde nema ni gasa, ni para. Kad nečega nema, onda nema ni za velike pare. Imate berzu u Peterburgu, i imate Severni tok 2, koji je pun. Tehnički gas je stigao, ali zavisi sad od „tvrdoglavosti“ Evrope koliko su spremni da u hladnoći drže svoj narod“, ističe Milinčićeva.
„Kada imate jednu havariju, jedan brod koji se zaglavi u Sueckom kanalu, sve stane. Jedan brod je dovoljan da zaustavi ceo svet. Ako neko proizvodi nešto u Americi zavisi od stotine proizvođača iz celog sveta“, dodaje Tasić.
