Države Zapadnog Balkana završiće godinu s rastom BDP-a od 2,2 % – Srbija lider po stranim direktnim investicijama
Države Zapadnog Balkana završiće ovu godinu s rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,2 %, a Evropska banka za obnovu i razvoj predviđa da će rast privrede regiona iduće godine biti 3,4 %, dok bi rast BDP Srbije u 2024. mogao da bude 3,5 %, pokazuje analiza Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope.
Podaci o ekonomskoj saradnji pokazuju da države Zapadnog Balkana nemaju drugu alternativu osim evropske, jer ne postoji nijedan drugi proces unutar koga će ih neko podsticati da se reformišu, transformišu i modernizuju, kako bi svoja društva učinila boljim za građane.
Značajan „vetar u leđa“, koji će pogurati privredni rast država Zapadnog Balkana očekuje se od Evropske unije (EU), odnosno od njenog novog, nedavno promovisanog Plana rasta za koji su članice EU namenile prvu tranšu – od 6 milijardi evra.
Prema najavama, 2 milijarde predviđene su – za Srbiju, Albaniju, Severnu Makedoniju, Kosovo, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, kao bespovratna pomoć i za podršku budžetima, a – 4 milijarde su namenjene za kreditiranje kapitalnih ulaganja.
Po svim parametrima, a najpre po spoljnotrgovinskoj razmeni i direktnim investicijama kompanija, EU je ubedljivo najveći i prvi ekonomski partner Srbije, koja je najveći trgovinskih partner Unije iz ovog regiona, navodi Institut.
Srbija je regionalni lider kada je reč o stranim direktnim investicijama, pa je za 12 godina privukla 21,3 milijarde evra stranih direktnih investicija iz EU.
U istom periodu Srbija je, na primer, iz Kine privukla 3,1 milijardu, a iz Rusije 2,6 milijardi stranih direktnih investicija.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna trgovina Srbije sa EU dostigla je u 2022. godini 39,8 milijardi evra, što čini 59 % ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije sa svetom, koja je prošle godine bila 66,6 milijardi evra.
Što se tiče direktnih stranih investicija, u Albaniju je prema podacima Centralne banke prošle godine stigle 1,4 milijarde evra iz država članica EU, a najveći ulagači bile su kompanije iz Holandije, Italije i Nemačke.
Unija je prvi partner Bosne i Hercegovine u spoljnoj trgovini koja čini 63,3 odsto ukupne robne razmene sa svetom, a u tu zemlju je prošle godine stiglo 720 miliona evra ukupnih direktnih stranih investicija, iz EU oko 350 miliona evra.
Ni Severna Makedonija ne zaostaje za drugim državama Zapadnog Balkana kad su u pitanju trgovinski odnosi sa EU, čije tržište čini 58,2 odsto ukupne trgovinske razmene Severne Makedonije sa svetom.
Najveći investitori su kompanije iz Austrije, Grčke, Holandije i Nemačke i oni čine 50,3 odsto ukupnih direktnih stranih investicija u Severnoj Makedoniji.
Crna Gora, za razliku od ostalih država Zapadnog Balkana, u ekonomskoj saradnji do skoro je više bila okrenuta Rusiji, Srbiji, Turskoj i zemljama Bliskog istoka i tek odnedavno počinje da jača ekonomske veze za državama EU.
Primera radi, crnogorska spoljnotrgovinska razmena sa EU je najniža u regionu i čini 41,9 odsto njene ukupne razmene sa svetom, navodi se u analizi.
I kad su u pitanju direktne strane investicije, Crna Gora nema mnogo dodira s kompanijama-ulagačima iz EU.
Od 734 miliona evra direktnih stranih investicija u 2022. godini, tek 10 odsto stiglo je iz Nemačke, čije su kompanije prošle godine bile najvidljiviji evropski investitor u Crnoj Gori.
I. S.