Connect with us

Aktuelno

Dragiša Kovačević: RAT U KABLU

Foto: Dragiša Kovačević, privatna arhiva

U poslednjih desetak godina objavio sam više desetina tekstova u kojima sam pisao o posledicama lošeg Zakona o elektronskim medijima.

Upozoravao sam da će nakaradnim zakonom, kojim je omogućeno da operatori  budu i emiteri, biti naneta ogromna šteta domaćim televizijama, ali i državi.

Iako je nacrtom zakona koji je otišao u  Brisel ta mogućnost bila isključena, veštim lobiranjem kompanije koja je bila u vlasništvu tada moćnog bivšeg  šefa CIA Dejvida Petreusa, u Beograd se vratio prepravljeni zakon koji je tadašnjem KKR-u  omogućio da bez pardona potkrada Srbiju.

Oni godinama krše sve medijske zakone i svoje prekogranične kanale predstavljaju kao legalne televizije iako se od 2014. godine ti kanali nalaze u sivoj zoni, zapravo to su piratske televizije, koje u Srbiji rade bez dozvole regulatora ne poštujući ni jedan domaći zakon.

Sve to im je omogućio regulator. Dakle, REM je direktan saučesnik u ovoj nečasnoj raboti u za koju država Srbija već dugo nema odgovor. U više navrata sam to napisao i sada ponavljam: ako državni organi budu radili svoj posao po slovu zakona, onda će oni koji su kršili zakon završiti iza rešetaka.

Šteta koja je naneta budžetu Srbije i poreskim obveznicima zbog toga što televizije u vlasništvu Junajted grupe u Srbiji rade na crno, meri se stotinama miliona eura.

Dolaskom Vladimira Lučića na  čelo Telekoma, ova do tada posrnula kompanija  se probudila i neprikosnoveni  monopolista  i gospodar medijske industrije u Srbiji  Junajted grupa krenula je kontra ofanzivu i žestku kampanju protiv Telekoma optužujući novog direktora da je tu postavljen sa ciljem da uništi konkurenciju.

Prateći šta pišu i govore mediji u vlasništu Junajted grupe, mogao bih i da im poverujem da se konkurent služi  svim i svačim da bi preoteo korisnike i gledaoce, kada bi bar jedanput objasnili kako je moguće da Nova S, N1 ili Sport klub budu prekogranične televizije, ako svoje programe emituju iz Beograda?

Ili da me demantuju ako ja grešimi kad tvrdim da se ni jedan od ovih kanala ne emituje u Luksemburgu, jer bi samo u tom slučaju te televizije mogle da budu prekogranične.

Tako bismo znali kako prikazuju (ili ih uopšte ne prikazuju) prihode od brojnih reklama koje se emituju na  ovim kanalima, iako je Zakonom o oglašavanju zabranjeno oglašavanje na prekograničnim kanalima.

Pošto je Nova S konkurisala za petu nacionalnu frekvenciju, verujem da je ta televizija upisana u registar javnih glasila.

Ako je to tačno, da li to znači da se nešto menja? Da li će, ako dobije dozvolu, konačno jedna televizija iz ovog carstva biti domaća ili će svemoćni REM i dalje televiziju koja emituje program iz Beograda tretirati kao prekograničnu i kao i do sada bez obaveza da poštuje zakone Srbije?

I ovo će interesovati građane: distibuter SBB isplaćuje nadoknadu svojim televizijama, iako je u pitanju isti gazda, pa to izgleda što bi narod rekao, prebacivanje novca iz jednog u drugi džep.

Bilo bi logično, ali za te kanale nije, da  te televizije  plaćaju nadodkanu REM-u, kao  i  SOKOJU, OFPS-u, organizaciji PI…jer oni štite prava autora čija se dela emituju na tim televizijama.

I na kraju: dok  je na Sport klubu išla Engleska liga, na koju su, s pravom, bili ponosni, a prenosi su bili u terminima kada se igrala i naša Super liga, što je bilo pogubno za naše klubove, ja sam bio na mreži SBB.

Sada sam na MTS-u, ali me zanima kako sada nije više dobro da građani u Srbiji to gledaju, posebno što se termini prenosa Engleske lige sada ne poklapaju sa našom Super ligom?

Otkud sad to da Engleska liga više ne valja?

Pročitah negde da je neki poslanik predložio da se traži zaštita za Junajted grupu od Evrpske unije zbog nelojalne konkurencije Telekoma.  Ako već šalju to pismo, valjalo bi da u njemu napišu da od 2014. godine kanali u vlasništvu Junajted grupe nisu registrovani u Srbiji, da nemaju PIB, da nisu poreski obveznici, nisu upisani u registar javnih glasila i da krše sve medijske zakone.

Uvek sam smatrao dobrim vicem kada neko u Srbiji sebe nazove „slobodnim i nezavisnim medijiem“. Primećujem da urednici i novinari  televizija i drugih medija u vlasništvu Junajted grupe vole da se hvale da oni imaju svu slobodu u odlučivanju šta će da kažu i napišu, a ne njihov gazda…

Pošto sam godinama bio vlasnik i sam odlučivao šta će se emitovati na toj televiziji, setih se jednog trenera koji je trenirao Obilić u vreme kada je Arkan gazdovao tim klubom.

Pitao sam ga da li stvarno on sastavlja tim, a on je bio duhovit: naravno, ja uvek igračima pročitam spisak ko će igrati.

Autor: Dragiša Kovačević

Continue Reading
Advertisement Girl with a jacket
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Aktuelno

U Srbiji za deset godina 200 novih hotela – Odakle dolaze svi ti turisti

Pixabay

U Srbiji je prisutan trend ulaganja u hotelijerstvo. Za poslednjih deset godina otvoreno je 200 novih hotela, svake godine po 20. Stručnjak za hotelijerstvo Ivan Vitorović ističe da nema razvoja nijedne destinacije bez novih hotela, jer su oni nosioci tražnje. Navodi i da je hotelijerstvo u Srbiji na veoma zavidnom nivou i da su prosečne ocene od 8,5 do 9,5. Najavljuje da će Srbija u ovoj godini imati veći broj gostiju iz zapadne Evrope, kao i da će se vratiti turisti iz Kine.

Ivan Vitorović ističe da Beograd i Srbija postaju destinacije ne samo regionalne, već evropske i međunarodno priznate i da je to i razlog zašto je prisutan trend ulaganja u hotelijerstvo.

Za poslednjih deset godina u Srbiji je otvoreno 200 novih hotela, svake godine po 20.

Ukazuje da se za tih deset godina uglavnom završio ili je pri samom kraju proces privatizacije, da je bilo dosta renoviranja postojećih objekata, a da su u poslednjih pet godina veoma značajne grinfild investicije i ulaganja u nove objekte. – Pored Beograda nikli su veliki centri koji danas beleže blizu milion noćenja, poput Zlatibora, Kopaonika, Vrnjačke Banje, Sokobanje, a odnedavno je i Fruška gora značajna destinacija. Ima tu još prostora za istok Srbije koji je tek počeo sa nekim skromnim kapacitetima da se rađa kao destinacija – naglašava Vitorović.

Ocenjuje i da bi u narednih deset godina istočni i južni deo Srbije trebalo da dožive ekspanziju.

Rast hotelskih noćenja u celoj Srbiji

Navodi da je, prema poslednjim informacijama, Beograd u decembru zabeležio preko tri miliona noćenja u hotelima, što je za pola miliona više u poređenju s godinom pre korone 2019. Što se tiče cele Srbije to je 13 miliona noćenja, za oko dva miliona više. – Ako pogledate region, mi smo vrlo konkurentni s cenama. Nema razvoja nijedne destinacije bez novih hotela, oni su nosioci tražnje – smatra Vitorović. Dodaje i da je stanje hotelijerstva u Srbiji na veoma zavidnom nivou i da su prosečne ocene od 8,5 do 9,5, što je značajno.

Poručuje i da će verovatno u budućnosti hotelima nedostajati dodatni sadržaji, jer ljudi ne dolaze samo zbog hotela već zbog, kako navodi, „konzumiranja destinacije“.

Ko će biti gosti u ovoj godini

Tokom 2021. u Srbiji su dominirali turisti iz Indije, prošle godine gosti iz Rusije.

Vitorović procenjuje da nam ova godina donosi veći broj turista iz zapadne Evrope, otvaraju nove avio-linije koje će pospešiti kako dolazak poslovnih gostiju, tako i individualnih turista i grupa.

– Mislim da će biti rast iz Španije, Nemačke, Austrije i Italije. I to su sjajni gosti, oni mogu i da potroše i vrlo će vrednovati ono što mi možemo da ponudimo. S druge strane, ta tradicionalna tržišta će takođe biti popularna, poput Turske, Izraela i očekujemo da se vrati Kina ove godine – zaključio je Vitorović.

Continue Reading

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube




U trendu