Dragiša Kovačević: Nacionalne frekvencije – već viđeno
Ova unapred izrežirana predstava „Javni konkurs za dodelu nacionalnih frekvencija“ završena je bez ikakvih iznenađenja. Onima koji su dobili dozvole odavno je rečeno da ne brinu, a ovima drugima koji su izvisili bilo je jasno da će ostati kratkih rukava.
REM je, po ko zna koji put, pokazao da ga treba rasformirati. Javnost u Srbiji nije udostojio da bar kratkim saopštenjem obavesti kojih kriterijuma se pridržavao kada je odlučio da produži dozvole televizijama koje su zloupotrebile državni resurs-frekvencije.
Umesto da svoje programe podrede interesima svih gradjana Srbije, da te televizije informišu i edukuju gledaoce, da se bave kulturom, istorijom, da imaju ozbiljne dokumentarne emisije, sadržaje namenjene deci, one su u prethodnom mandatu isključivo služile svojim gazdama da se bogate, da se obračunavaju sa neistomišljenicima, a odvatne, vulgarne i primitivne formate nazivaju humorističko-zabavnim emisijama.
Vidljivo je da ni jedna televizija koja je ostala praznih šaka nije imala primedbe na odluku REM-a, jer su i oni unapred znali ishod glasanja.
Mnogi se nadaju da će na novom konkursu da dobiju dozvolu, iako se deli samo jedna.
Ali, jasno im je: ne zamerati se REM-u i ne komentarisati njihov izbor.
U više tekstova objašnjavao sam da dve televizije u Šolakovom vlasništvu neće dobiti frekvencije jer im to nije u interesu.
Zašto bi N1 i Nova S posle višegodišnjeg poslovanja „na crno“ bez potrebe legalizovale svoje poslovanje, ako im je REM omogućio da u Srbiji ne budu javna glasila, ne moraju da poštuju ni jedan zakon, nisu pod jurisdikcijom regulatora, emituju domaće reklame na koje ne plaćaju porez?
Zašto bi se oni svega toga odrekli, ako imaju svog operatora u čijoj mreži emituju svoje programe i regulatora koji brine o njihovoj sudbini.
Zar da zarad nekoliko procenata gradjana u rurarnim sredinama koji nemaju kablovsku televiziju budu poreski obveznici i da za svoje poslovanje odgovaraju državi Srbiji? Mnogo im je udobnija sadašnja pozicija. Fiktivno su prijavljeni u Luksemburgu, program emituju iz Beograda, a REM im to dozvoljava.
Ali, meni je nešto drugo još zanimljivije. Junajted grupa godinama tvrdi da su N1, Nova S i Sport klub prekogranični kanali i da svoje programe REEMITUJU u Srbiji, što znači da se negde u inostranstvu emituju, a onda se ti programi, bez prekrajanja i menjanja reemituju u SBB mreži u Srbiji. Pitam se da li su se članovi Saveta REM-a, koji godinama to isto tvrde, kada su posetili ove televizije, uverili da sve ove tri televizije EMITUJU, dakle NE REEMITUJU svoje programe iz studija u Beogradu?
Zanimljivo je šta će sada, kada su to lično utvrdili, biti stav REM-a: da li su to domaći, prekogranični ili piratski kanali?
– Ako se emituju iz Beograda i imaju dozvolu REM-a, onda su domaći.
– Ako se emituju u Luksemburgu, a preuzimaju-reemituju u Srbiji, onda su prekogranični.
– Ako se emituju iz Beograda, a nemaju dozvolu REM-a, onda su PIRATSKI.
Posle obilaska redakcije, studija i mastera, ljudi iz REM-a znaju odgovor.
Ukoliko se ispostavi da su u pitanju piratski kanali onda će biti posla za mnoge državne organe.
Svakako da javnost u Srbiji zanimaju ovi odgovori REM-a, a naročito vlasnike televizija koje će konkurisati za petu nacionalnu frekvenciju.
Autor: Dragiša Kovačević