Dr Mijucić: Zabrinjavajuće smanjen broj davalaca krvi

Pandemija Covid 19  znatno je otežala rad zdravstvenih ustanova koje se bave prikupljanjem krvi. Broj dobrovoljnih davalaca se drastično smanjio usled pandemije, a potrebe za krvlju su u značajnom porastu.

Krv se jedino može dobiti davalaštvom. Jedino mesto gde se proizvodi krv je ljudski organizam i zato krv nema cenu i zato je krv nezamenljiva pomoć  i lek.

– Spasili smo život trudnice kojoj je bilo neophodno čak 42 jedinice krvi, dakle 42 dobrovoljna davaoca trebalo je da daju krv da bi ona mogla da preživi. Odmah zatim u saobraćajnoj nesreći stradao je mladić kome je smrskana karlica, zadobio je i teške povrede glave i trebalo je hitno uputiti 20 jedinica krvi , dakle krv 20 dobrovoljnih davalaca, da bi mogao da mu se spase život. Svakoga dana od količina krvi koje imamo zavisi veliki broj ljudskih života – upozorava dr Vesna Mijucić, VD direktor Instituta za  transfuziju krvi  Srbije i specijalista transfuziologije

Dr Vesna Mijucić, VD direktora Instituta za transfuziju krvi Srbije

Potrebe za krvlju su u značajnom porastu jer je sve veći broj pacijenata kojima je krv kao potpora neophodna

– Od 1997. godine udvostručio se broj primenjenih jedinica krvi u odnosu na raniji period a potrebe se i dalje uvećavaju.  Zašto? Jedan od razloga su sve složeniji operativni zahvati u kardiohirurgiji, vaskularnoj hirurgiji, ortopediji, zatim izvode se transplantacije i druge teške operacije  koje zahtevaju ozbiljnu potporu jedinicama krvi. Primera radi, u slučaju teških operacija na krvnim sudovima  neophodno je i do 10 jedinica krvi da bi se operacija uopšte započela –  objašnjava naša sagovornica.

Davalaštvo je nužno

U jedinicama intenzivne nege mora se obezbediti do 20 jedinica krvi po bolničkom krevetu. Velike količine krvi neophodne su i ginekološkim bolnicama da bi se spasao život trudnica i porodilja. Davalaštvo je nužno i da bi se nečiji život produžio, kao što je slučaj sa obolelima od raka.

– Trećina prikupljene krvi se koristi za onkološke pacijente bilo da se leče hirurgijom ili da bi izdržali duge i agresivne tretmane hemioterapijom. Tu su i hematološki pacijenti oboleli od leukemije, raka krvi. Da bi mogli da žive, neophodna im je  transfuziološka potpora – i krv i trombociti. Pacijenti  na dijalizi zahtevaju  takođe stalnu transfuziološku terapiju, a krv  je neophodan lek za podizanje kvaliteta života obolelih od raznih anemija koji se brzo umaraju, imaju osečaj pritiska u grudima i često nisu u stanju da obave ni najjednostavnije radnje u toku dana – kaže dr Vesna Mijucić.

Neko te čeka u borbi za život

Krv mogu da daju  samo zdravi odrasli ljudi starosti od 18 do 65 godina. U vreme pandemije Covid 19, broj dobrovoljnih davalaca se višestruko smanjio.

To nažalost nije jedini razlog. Među mlađim ljudima  raste broj obolelih od srca i krvnih sudova, dijabetesa, malignih bolesti, autoimunih bolesti i drugih  hroničnih nezaraznih bolesti.

Srbija je sa prosečnom starošću populacije od 43 godine, jedna od najstarijih u Evropi,  pre svega zbog slabog nataliteta i velikog odliva ljudi. Sve to utiče da je donora sve manje, a potrebe za krvlju su sve veće.

– Zato svi koji smo zdravi, svi koji možemo da damo krv, odvojimo bar samo jednom sat vremena u svom životu, dajmo krv i spasimo nečiji život. Nije mali broj ljudi  koji su nekada primali krv koja im je spasila život, a danas su zdravi i mogu da daju krv. Nije mali broj onih koji su prošli neku složeniju operaciju i danas su zdravi. Da tada nije bilo dobrovoljnih, odgovornih davalaca, da nije bilo te  potrebne krvi, neko od njih ne bi preživeo. Zato ako si zdrav, daj krv i spasi život onome koji se za život bori. – poručuje  dr Vesna Mijucić., VD direktor Instituta za  transfuzijukrvi Srbije.

Autor: Aleksandra Gazivoda

- Advertisement -