Povežite se sa nama

Ekonomija

Dolaru preti kriza – Amerika više neće moći da otplaćuje dugove

Objavljeno

on

Foto: Pixabay

Kina ima američkih obveznica u vrednosti većoj od bilion dolara.

Ako počne da ih se rešava, to bi omogućilo zvaničnom Pekingu da makne dolar s pozicije najpoželjnije svetske valute.

Napet je bio kraj prošle nedelje američkom predsedniku Džozefu Bajdenu. Ne samo da je postojala mogućnost da neće moći da ostvari svoj ambiciozni plan obnove infrastrukture vredan dva biliona dolara, već je zbog „golemog duga“ postojala mogućnost da Sjedinjene Države uđu u tzv. default, piše Večernji list. Odnosno u situaciju u kojoj više neće moći da otplaćuju svoje dugove.

U poslednji trenutak u petak je izglasano povećanje dopuštenog limita zaduživanja države, što će omogućiti da SAD plaćaju svoje obaveze još do decembra. Da se to nije dogodilo, verovatno bi nastupio tzv. „default“.

„Bila bi katastrofa da se dovedemo u situaciju da nemamo više novca za podmirivanje vlastitih obaveza“, rekla je Dženet Jelen, američka ministarka finansija.

Njeno ministarstvo sada koristi vanredne mere, kako bi plaćalo svoje račune, nakon što je krajem jula dostignut limit zaduženja. Te mere omogućavaju saveznim službama da zadržavaju i pribavljaju novac u određenom iznosu, a da ne izdaju nove obveznice. Takve mere ipak ne mogu biti dugoročne. Nikada u istoriji Sjedinjene Države nisu izgubile sposobnost podmirivanja vlastitih obaveza. Da se to dogodi, američki mediji mahom navode da bi nastupio skok kamata, a kasnile bi penzije i socijalna pomoć za 50 miliona Amerikanaca, koji od tih prihoda žive. Isto bi se u tom slučaju moglo dogoditi i s američkom vojskom. A onda je tu nešto što je dugoročno potencijalno i puno gore, a to je spoljni uticaj. Naime, savezničke nacije poput Japana s krajem jula držale su američke HOV u iznosu od 1,32 biliona dolara, ali tu je i Kina, koja ih ima u vrednosti od 1,07 biliona dolara. Da Kina počne da se rešava te obveznica, to bi oslabilo potražnju za dolarom i otvorilo mogućnost da Kina konačno makne dolar s mesta najpoželjnije svetske valute, jedno je od mišljenja, koje se može čuti i pročitati u američkim medijima.

„Na naše se obveznice dugo gledalo, kao na najsigurnije na planeti. Delom je i to zaslužno za status, koji dolar ima. Dovesti to u pitanje nemogućnošću plaćanja obaveza doista bi moglo imati katastrofalan učinak“, rekla je Jelenova. No, šteta je već napravljena upravo situacijom na Kapitol Hilu, gde demokrati i republikanci ne mogu da se dogovore, oko povećanja limita za zaduživanje, uz republikanske pretnje da će koristiti sva sredstva da se to ne dogodi.

Troškovi države su poveliki. Vašington post je napravio projekciju njene cene sedmicu za sedmicom tokom mesec dana, ako 18. oktobra nastupi tzv. „default“. Za plate zaposlenih savezne administracije potrebno je 1,7 milijardi dolara, za radnike u zdravstvu 1,5, za socijalno i povrat poreza 20 milijardi, za troškove javno dostupnog zdravstva 5 milijardi, nabrojao je taj post.

I to samo u prvoj nedelji. A slede kamate, te drugi troškovi raspoređeni po datumima u svakoj nedelji svakog meseca u godini. Milijarde i milijarde. Svojim prihodima država može da namiri oko 60 % svojih troškova u prvoj nedelji eventualnog „defaulta“. Posledice takvog događaja bile bi takve da bi uticale na generacije Amerikanaca, smatraju analitičari Moody-ja.

„Amerikanci bi „default“ plaćali generacijama, jer bi globalni ulagači s pravom verovali da su finansije savezne Vlade politizovane, te da možda dođe vreme, kada oni neće dobiti ono što im se duguje na vreme“, navode u agenciji.

Logičan sled događaja bio bi da agencije smanje američki kreditni rejting, da kamate naglo porastu, a padne vrednost dolara. I takva situacija ne bi stvorila samo ekonomski nego i sigurnosni problem jer SAD više ne bi mogle uvoditi ekonomske sankcije.

„Default bi u opasnost doveo međunarodni ugled SAD, kao pouzdanog i verodostojnog privrednog i odbrambenog partnera“, rekao je Lojd Ostin, američki ministar odbrane.

Nastavi sa čitanjem
Sponzorisano Girl with a jacket
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ekonomija

Misija MMF-a potvrdila ocenu Srbije – rast BDP 6,5 % ove godine

Objavljeno

on

Foto: Pexels

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) održala je produktivne razgovore sa srpskim vlastima o politikama za završetak prve revizije, u okviru Instrumenta za koordinaciju politike (PCI), objavio je MMF i potvrdio prognozu te međunarodne finansijske institucije da će srpski BDP ove godine iznositi 6,5 %.

Snažan ekonomski oporavak je u toku, podržan značajnim političkim odgovorom vlasti i uprkos nedavnom porastu slučajeva korona virusa, naveo je MMF.

Strukturne reforme su nastavile da napreduju, ali još toga treba da bude urađeno.

Predviđa se da će uvozni deficit ove godine biti smanjen za oko 4 % BDP-a, a očekuje se da će se fiskalni deficit 2022. godine smanjiti na 3 % BDP -a, kako oporavak bude nastavio da sazreva.

Uprkos nedavnom povećanju broja slučajeva korona virusa, rast BDP-a je projektovan na 6,5 % u 2021. godini, i na 4,5 % u 2022. godini.

Ukupna inflacija je u septembru iznosila 5,7 %, vođena niskim baznim efektom i privremenim faktorima, uključujući povećanje cena energenata i cena neprerađene hrane zbog suše.

Bazna inflacija je ostala relativno stabilna.

Sledeći sastanci zakazani u decembru

Misija MMF, koju je predvodio Jan Kes Martein održala je virtualne i lične sastanke sa srpskim vlastima od 11. do 22. oktobra da bi razgovarala o napretku u okviru PCI.

U saopštenju MMF-a po okončanju sastanaka se navodi da MMF očekuje da će u bliskoj budućnosti završiti razgovore o budžetu za 2022. godinu.

Uspešan završetak revizije podleže ispunjenju preostalih uslova programa i odobrenju od strane Uprave i Izvršnog odbora MMF-a.

Razmatranje od strane Odbora je okvirno zakazano za decembar 2021. godinu.

Bankarski sistem – kurs stabilan 

Bankarski sistem je ostao stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan. Kurs je ostao stabilan.

U svetlu rasta inflacije i njenog neizvesnog izgleda, prisutnog i u mnogim drugim zemljama, Narodna banka Srbije (NBS) je početkom oktobra na odgovarajući način pooštrila monetarne uslove podizanjem prosečnih repo stopa u okviru koridora kamatnih stopa zadržavajući politiku kursa nepromenjenu.

Nastavi sa čitanjem

Sponzorisano

  • AUTOkm -proveri svoju kilometrzu

Sponzorisano

  • Massage House baner

Oznake

Istaknuto na YouTube

turistička agencija VOS TRAVEL

U trendu