Magazin

Doktori su objasnili zašto muškarci teže podnose prehladu od žena

Pexels

Da li su vam poznati vicevi o muškarcu koji sa temperaturom od 36,7, leži iscrpljen u krevetu i „rastaje se od života“? Doktori (i žene) su odavno primetili da muškarci imaju tendenciju da se više žale na prehladu od žena. Ovaj fenomen čak ima i ime: „muški grip“. Ili možda ovo ipak nije vic? Doktori su objasnili zašto muškarci teže podnose prehladu od žena i naveli tri moguća razloga.

Evolucija je „prištedela“ na muškom imunitetu

Muškarcima koji imaju prehladu sa blago povećanom temperaturom, je stvarno teže nego ženama, oni zaista više pate i teže podnose prehladu, kaže doktor Mark Gadžijan, za portal RBK. On ovo objašnjava „evolucionom štednjom“. Prema teoriji koju je iznela grupa naučnika sa Univerziteta u Kembridžu, evolucija je „štedela“, odnosno ograničila jačinu imunog sistema muškaraca, rekao je Gadžijan.

„Razlog za „štednju“ na imunitetu je težnja muškaraca ka riziku. Oni su hiljadama godina ginuli u lovu i ratu i nisu se posebno trudili da u miru dožive starost. Možda evolucija nije nagradila muškarce jakim imunitetom jer nema smisla štititi one koji stalno rizikuju svoje živote,“ smatra doktor.

Muškarci manje brinu o svom zdravlju

Takođe, prema rečima lekara, još jedan razlog za teže podnošenje prehlade može biti i činjenica da su muškarci mnogo manje vode računa sopstvenom zdravlju i higijeni. Pored evoluitivnih i fizioloških razloga, ovo može dodatno doprineti težem toku bolesti.

„Prema statistikama, muškarci pomoć traže kasnije. To može dovesti do komplikacija tokom bolesti. Muški imuni sistem daje jači imuni odgovor, odnosno angažuje više imunih ćelija da se bore protiv virusa. Zbog toga je bol kod muškaraca izraženiji.“

Biološke razlike

Za prethodnu teoriju, doktor Mark Gadžijan ne tvrdi da je apsolutna istina, međutim, tokom istraživanja se pokazalo da ćelije imunog sistema muškaraca i žena različito reaguju na viruse. Kada se radi o prehladi, ovde pol može imati uticaj na tok bolesti, smatra i doktor Kim Templeton, sa Univerzitske bolnice u Kanzasu, koja je sprovela opsežna istraživanja o uticaju polnih razlika na zdravlje.

„Ženski polni hormon estrogen usporava brzinu razmnožavanja virusa“, kaže Templton. Ovo može umanjiti simptome a virus gripa se možda neće tako brzo širiti kod žena upravo zbog estrogena i načina na koji žensko telo reaguje na njega. Dodatno, deo mozga koji kontroliše telesnu temperaturu kod muškaraca je veći zbog testosterona. To kod njih može dovesti do veće groznice u odnosu na žene.

Related Topics:kako podneti prehladu prehlada Vesti

Up Next

Zašto uvek izgledamo lepše u ogledalu, nego na fotografijama

Don't Miss

Istorija venčanog prstena – Evo kada su muškarci počeli da nose burme

Click to comment

Magazin

Ostavljanje cigareta može da bude lakše uz određene namirnice: Postoji lista voća i povrća koja sadrže nikotin

Photo: Unsplash

Svako ko je pušač zna da je ostavljanje duvana preteška odluka.

Razlog za to je činjenica da nikotin izaziva ozbiljnu zavisnost, a simptome apstinencije ne treba potcenjivati – veoma su realni i mogu da potraju dugo, naročito mentalna borba koju treba da vodite.

U Srbiji oko trećine odraslih puši cigarete i druge duvanske proizvode, a godišnje zbog pušenja umre 15.000 ljudi.

Broj pušača u Srbiji starijih od 15 godina je 2,8 miliona, procenila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Iako vlada uverenje da je nikotin najštetniji sastojak cigareta, istina je da na zdravlje više utiče na stotine drugih hemikalija u duvanu.

Delovanje nikotina može uticati na kratkoročne funkcije mozga, suziti krvne sudove, povećati krvni pritisak i poremetiti rad srca.

Pušenjem jedne cigarete unese se u organizam oko 1,5 mg nikotina, a letalna doza za odraslu osobu je 60 mg. Do smrti dolazi zbog respiratorne paralize. Nikotin se resorbuje preko velike respiratorne površine plućnih alveola za nekoliko sekundi tokom pušenja, a u mnogo manjoj meri i lokalno kroz kožu i sluzokožu.

Efekti nikotina ostvaruju se dvojako: specifičnim agonističkim delovanjem na nikotinski tip acetilholinergičkih receptora i nespecifično, pokrećući mehanizme nagrade i pozitivnog potkrepljenja, preko dopaminergičkog i drugih sistema koji učestvuju u mehanizmima stvaranja zavisnosti.

Kod hroničnih pušača dolazi i do razvoja zavisnosti i na psihološkom i na fizičkom (fiziološkom) nivou. Takođe se javlja čitav niz promena i smetnji u funkcionisanju i na kognitivnom, afektivnom i somatskom planu.

Bilo da je u pitanju duvan ili elektronska cigareta, postoji niz alata koje možete koristiti da se oslobodite nikotina. Flasteri i žvake su među najpopularnijim. Ali da li ste ikada razmišljali o svojoj ishrani?

Nikotin je prirodno proizveden alkaloid i stimulans koji se nalazi u biljci nazvanoj pomoćnica (Solanaceae), koja dolazi iz porodice velebilja. To znači da je duvan iz porodice kojoj pripadaju i paradajz i plavi patlidžan. To znači da svakog dana unosimo male doze nikotina u uobičajenom voću i povrću.

Studija objavljena u časopisu „Nicotine and Tobacco Research“ obavljena na 1.000 pušača pokazala je da su oni koji su jeli najviše voća i povrća imali tri puta veću verovatnoću da će ostati bez dima najmanje 30 dana.

Štaviše, prestanak pušenja dovodi do povećanog apetita i povećanja telesne težine. Zato je dobra ideja da umesto nezdravih slatkiša i grickalica jedete nisko kalorično voće i povrće.

„Iako je nikotin prirodno prisutan u voću, povrću i drugoj hrani koju svakodnevno jedemo, nivoi su izuzetno mali, tako da nema šanse da postanete zavisni od njih“, kaže Markus Lindblad.

„Kada jedete ovu hranu, male koncentracije nikotina putuju kroz creva i vaše telo ih lako vari. U poređenju sa tim, nikotinski proizvodi (kao što su nikotinske kesice) imaju mnogo veće količine nikotina koji se apsorbuje u krvotok. Nikotin koji se nalazi u biljkama velebilja i drugoj hrani meri se u mikrogramima (µg). Milion µg jednako je jednom gramu, tako da su nivoi minimalni. Međutim, dobro je da ljudi razumeju šta je nikotin i gde se može naći.“