Prema Američkom psihološkom udruženju, anksioznost je emocija, koju karakterišu osećaj napetosti, zabrinute misli i fizičke promene, kao što je povišen krvni pritisak
Ljudi koji pate od anksioznih poremećaja obično imaju ponavljajuće nametljive misli ili brige, pa su skloni da izbegavaju određene situacije.
Prema Anketi nacionalnog zdravstvenog intervjua, skoro 10 odsto ljudi izjavilo je da se osećaju blago anksiozno tokom dvonedeljnog perioda u 2019. Više od pet odsto je reklo da su iskusili umerene ili teške simptome anksioznosti.
Međutim, više od 84 odsto ispitanika reklo je da nisu iskusili simptome anksioznosti ili da su ih imali minimalno.
Anksioznost postaje poremećaj kada utiče na naše svakodnevno funkcionisanje duže vreme. Može da promeni naše raspoloženje, san, nivo aktivnosti, društvene angažmane, pa čak i sposobnost da se brinemo o sebi“, upozorava psihoterapeut Erika Horntal za Parade.
Terapeutkinja Ana Aslanian savetuje fokusiranje na pozitivne stvari.
„Ponekad je korisno gledati na pozitivne stvari umesto da se stalno fokusiramo na probleme“, rekla je ona.
Stručnjaci su istakli deset navika ljudi, koji nikada ili retko osećaju anksioznost:
– Vežbaju prihvatanje. Nemoguće je ići kroz život bez osećaja anksioznosti. Ljudi koji su anksiozni retko prepoznaju i prihvataju ovu istinu.
– Imaju dnevnu rutinu ili ritual.
– Oni su samilosni.
– Oni spavaju dovoljno.
– Oni su fizički aktivni.
– Ako su zabrinuti, pričaju o tome.
– Oni znaju da misli nisu činjenice.
– Svesni su svojih vrednosti.
– Poštuju lične granice.
– Oni se obrazuju o anksioznosti, jer im to može pomoći da je smanje.
Čitanje o anksioznosti i učenje o njoj može vam pomoći da shvatite da je to normalno i da postoji mnogo alata koje možete koristiti da bolje upravljate njom. Znanje vam pomaže da donosite bolje odluke, ističe Aslanian.
Knjige za samopomoć mogu biti od pomoći, ali Aslanian takođe predlaže kontaktiranje terapeuta.
Individualna terapija može pomoći da se ojača i primeni ono što ste pročitali i naučili, zaključila je ona.
