Danas o odluci Španije da prihvati pasoš Kosova: „Jedna stvar se stalno ostavlja van pažnje srpske javnosti u svim medijima“
Španija je mesecima odbijala da prizna pasoš Kosova i tako bila jedina zemlja Šengena i EU koja to ne želi da učini. Zato je odluka o priznanju kosovskih pasoša je neočekivani zaokret. Pre Španije, Grčka i Slovačka, koje takođe ne priznaju nezavisnost Kosova, ukinule su vize za građane Kosova.
Branka Latinović, bivša ambasadoka i potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji, objašnjava za Danas da je Španija do sada bila jedina članica Šengenskog prostora u koju građani Kosova nisu mogli da putuju bez viza.
„To što će od 1. januara moći da putuju i u Španiju bez viza znači samo će Španija od sada primenjivati u celosti obaveze, koje su nastale nakon stupanja na snagu odluke o viznoj liberalizaciji. To što će Španija sada omogućiti i putovanja sa putnom ispravom Kosova ne predstavlja odluku španske vlade, već samo primenu onoga što je odlučeno u EU. Istovremeno, španski zvaničnici su izričito naglasili da se njena odluka o nepriznavanju Kosova ovime ne menja“, napominje Latinovićeva.
Značajni ustupci Sančeza baskijskim i katalonskim partijama
Ona, ipak, smatra da bez obzira što to nije nagoveštaj promene španske politike vezane za Kosovo, to jeste promena dosadašnjeg stava Španije o nepriznavanju kosovskih putnih isprava i to treba dalje pažljivo pratiti.
„Pri tome, treba imati u vidu da je španski premijer Pedro Sančez radi postizanja većine u parlamentu i dobijanja novog mandata za premijera učinio niz značajnih ustupaka katalonskim i baskijskim političkim partijama koje su zastupljene u Cortesu, odnosno parlamentu. Zbog toga bi, možda, u daljoj budućnosti mogao da donese i neku drugu nacionalnu meru u tom domenu“, napominje potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji.
Dodaje i da ta neka nova mera svakako i dalje ne bi bila uvod u priznanje, ali bi mogla značiti početak relaksacije odnosa Španije prema Kosovu.
Paradiplomatski odnosi sa Kosovom su sveprisutni
I Srećko Đukić, ambasador u penziji smatra da odluka Španije o priznavanju kosovskih pasoša može biti korak u smeru otopljavanja odnosa prema Kosovu, ali ne mora da znači da je Španija spremna da prizna Kosovo kao nezavisnu državu.
„Ona ostaje i pored priznavanja kosovskih pasoša najtvrđe na poziciji nepriznavanja Kosova. To su određeni pragmatični potezi skoro neizbežni da se ne upadne u anahronizam sa viznim režimom u bezviznoj zoni. Međutim, ako ne bismo konstatovali da se sužava prostor nepriznavanja Kosova u EU onda ne bismo bili objektivni i zatvarali bismo oči pred istinom“, naglašava Đukić.
On podseća da je kosovske pasoše svojevremeno priznavala i Rusija, a da je Srbija priznala kosovske auto tablice, i da se tako mogu ređati stvari u „nedogled“. Jednostavno, rešenje, kako kaže, traži se u pragmatizmu za načelne stvari kao što je nepriznavanje Kosova.
„Međutim, ono što se stalno ostavlja van pažnje srpske javnosti u svim našim medijima jeste da sve zemlje koje ne priznaju Kosovo imaju paradiplomatske odnose sa Kosovom uključujući samu Republiku Srbiju. Naime, sve one imaju kancelarije svojih ambasada u Prištini sa šefom i drugim diplomatama koji podržavaju odnose sa vlastima na Kosovu. Srbija ima svog, kako se zvanično zove, oficira za vezu u Pristini i Priština u Beogradu koji imaju diplomatski status, smešteni u okviru misije EU“, zaključuje Đukić.
Španija neće ometati približavanje Prištine Evropskoj uniji
Da podsetimo špansko ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da je Španija prihvatila kao važeći pasoš Kosova, iako ne priznaje njegovu nezavisnost, a preneo je dnevnik Pais (El Pais).
Pozivajući se na izvore iz Ministarstva spoljnih poslova, Pais navodi da sada sve države članice EU, koje su deo šengenskog prostora, a ne priznaju nezavisnost Kosova (Španija, Grčka, Slovačka) prihvataju upotrebu običnih kosovskih pasoša“ ali i ističe da to „ni na koji način ne znači priznanje Kosova“.
Isti izvori su dodali da bi „bez ove izmene, nosioci kosovskih pasoša imali problema sa legalnim posetama državama koje nisu priznale Kosovo“.
Naglasili su takođe da „Španija daje prednost i nastaviće da da daje prednost dijalogu Beograda i Prištine kao načinu da se reši pitanje Kosova“ i „nastoji da minimizira njegov uticaj na građane“.
Španska vlada je poslednjih godina uslovljavala priznanje nezavisnosti Kosova postizanjem sporazuma sa Srbijom, ali je uveravala da neće ometati približavanje Prištine Evropskoj uniji. Tako je španska vlada prihvatila učešće kosovskih vlasti na samitima EU i Zapadnog Balkana, ali bez zastava i simbola države Kosovo. Poslednji takav samit održan je 13. decembra u Briselu, pod španskim predsedavanjem Unijom, podseća Pais.
Kosovo je poslednja zemlja Zapadnog Balkana čijim građanima je bila potrebna viza za ulazak u šengenski prostor, dodaje list.
I. S.