Da li znate koja je prosečna cena kvadrata nekretnina u Srbiji?

On je istakao da je tržište nekretnina u Srbiji, kako je rekao, jedino slobodno tržište i bez ikakvog intervencionizma.

Pašanovuć je za Tanjug rekao, govoreći o cenama kvadrata i tržištu nekretnina, da iako je prosečna cena kvadrata oko 2.400 evra na nivou Beograda, ljudi se uglavnom vezuju za ekstremno visoke projekte i onda po njima gledaju ostatak tržišta.

A tržište ne govori tako s obzirom na to da postoje cene nekretnina za svakoga, dodao je on.

Na pitanje da li danas stanove u Srbiji najviše kupuju građani koji rešavaju stambeno pitanje ili oni koji ulažu kapital, Pašanović je rekao da najviše kupuju stanove oni koji rešavaju stambeno pitanje, a ne oni koji investiciono ulažu i koji imaju više od dve, tri nekretnine, jer nekretnine ne donose prihod u odnosu na investiciju.

Kako je objasnio, stan od 100.000 ili 150.000 evra može da se izda za 600 evra, što znači da je potrebno između 24 i 30 godina da se povrati tu investicija.

Pašanović je istakao da nekretnina čuvaju kapital i donose prinos kapitalizacijom, odnosno kvadrat koji je danas plaćen dve, tri hiljade evra za 10 godina će vredeti sedam ili osam hiljada evra, što predstavlja trend svuda u svetu, a ne samo u Srbiji.

Naša lokalna specifičnost je što imamo 90 odsto punoletnih građana Srbije koji imaju neku svoju nekretninu. Jako smo bogata nacija iako to ne deluje tako, nelogično je da ljudi koji već poseduju nekretnije pitaju kada će cene da padaju neshvatajući da time gube sopstveni kapital. S obzirom da trenutno imamo 36 odsto kreditnih kupaca nepokretnosti što je istorijski rekord, znači da nam i ekonomija raste, izjavio je on.

Tržište nekretnina je vrlo sigurno, stabilno i čvrsto, istakao je Pašanović i dodao da ukoliko ne bude nekih većih geopolitičkih promena i trzavica, tržište će biti još bolje i bogatije.

Odgovarajući na pitanje koliko strana ulaganja i kupci iz inostranstva utiču na rast cena, posebno u Beogradu i Novom Sadu, Pašanović je rekao strana ulaganja i kupci iz inostranstva jako malo uriču na rast cena imajući u vidu da u Srbiji postoji oko dva odsto stranih kupaca nekretnina, poručivši da bi na tome trebalo da se poradi u budućnosti kako bi bio veći broj stranih kupaca kako bi tržište bilo interesantnije.

Govoreći o primeni Zakona o posebnim uslovima evidentiranja i upisa prava svojine na nepokretnostima i na koji način će ti objekti posle upisa u katastar uticati na tržište nekretnina, Pašanović je izjavio da iako bi to trebalo da izniveliše na dole cene imajući u vidu da ima pet miliona nelegalnih objekata koji bi mogli da uđu na tržište, struktura tih objekata je takva da se uglavnom ne nalaze u centralnim gradskim zonama zbog čega smatra da cene kvadrata neće padati nakon evidencije.

Kada je reč o kamatama na stambene kredite u 2026. godinu, Pašanović je rekao da se nada da će kamate da padaju s obzirom na to da je trenutno vrlo uzbudljiva svetska politička scena koja automatski utiče i na svetsku ekonomiju.

Kako je naveo, ukoliko cene kamata ne budu niže, to će se odraziti na broj kreditnih kupaca.

Pašanović je poručio da svi građani koji su u mogućnosti da kupe nekretninu to urade, a ne da čekaju zato što nikada niko ne može da predvidi kakva će biti budućnost.

Dodao je da će svakako kapitalizacijom ili izdavanjem nekretnine, moći da dobiju uloženi novac nazad.