Da li se preterano izvinjavate na poslu i gde „leži“ problem?

Mnogim ljudima je postalo normalno, pa i neophodno, da u svakodnevnom govoru koriste rečenicu „Žao mi je“ nakon određenih situacija, čak i onih koje ne zahtevaju izvinjenje.

Ipak, preterano izvinjavanje može neretko da ima loš uticaj, posebno kada je na radnom mestu: može da natera druge da vas podcenjuju, može da umanji vaše samopoštovanje i da ublaži uticaj budućih izvinjenja.

Ova navika može biti posledica nesigurnosi, ali i takvog vaspitanja. Okolnosti u kojima smo odrastali i model ponašanja koji su naši roditelji preslikali na nas, a neko pre toga na njih može uticati na to da se prečesto izvinjavamo, pa čak i onda kada to nije potrebno, prenosi Biz Life.

Potreba za preteranim izvinjavanjem rađa se iz sumnje u sebe – a prepoznavanje situacije kada treba i ne treba da kažete „izvini“ je jedan od prvih koraka ka pronalaženju boljih fraza koje ćete koristiti umesto navedene.

Evo tri scenarija u kojima biste mogli da budete u iskušenju da se izvinjavate i predlozi za razmišljanje o tome šta bi moglo da se kaže umesto „izvini“.

Izvinjenje ako imate tehničkih poteškoća

Hibridni način rada posao je popularan u poslednjih par godina, kao posledica koronavirusa. Ovo je dovelo do toga da ljudi koriste svoje elektronske uređaje više nego ikad pre: rade sa kompjuterima, laptopovima, tabletima, telefonima itd. Ipak, bez obzira na to koliko ste tehnički potkovani, tehničke poteškoće će se sigurno pojaviti. I obično nisu vaša krivica.

Zamislite da ste na video sastanku i ođednom se desi neki tehnički problem zbog kojeg vi morate da se isključite: nestane interneta, „crkne“ baterija, nestane struje… Možda ćete se osećati da treba da se izvinite, međutim ovo nije pravo rešenje.

Umesto da se izvinjavate za stvari koje ne možete da kontrolišete koristite faze poput:

„Cenim vaše strpljenje“ i „Hvala vam što ste još uvek na video call-u“.

Ako treba da se uključite u razgovor

Pretpostavimo da prisustvujete sastanku koji vodi kolega. Neko iznese stav sa kojim ste saglasni ili niste, a vi želite da podelite svoje gledište.

Možda ćete da odlučite da se ubacite tako što ćete reći „Izvinite, želela bih da i ja nešto kažem“.

Ova situacija definitivno ne zahteva izvinjenje.

Ako imate informacije koje treba da se dodaju u razgovor ili neki suprotan stav, u redu je da to kažete i za to ne ma potrebe da se izvinjavate.

Umesto izvinjenja, koristite fraze poput:

„Volela bih da dodam“, „Mislim da…“ ili „Ja bih da pružim malo pružim malo drugačiju perspektivu“.

Ove fraze vam pomažu da doprinesete, a da ne zvučite uplašeno dok to činite.

Takođe, ako želite da iznesete suprotno gledište, trebalo bi prvo da razmislite o tome da li je baš pravo vreme za to. Ako nije, razmislite o svojim potencijalnim akcijama, prošlim i budućim, pre nego što kažete nešto za šta ćete možda morati da se izvinite.

Izvinjenje ako ste napravili grešku

Poslednja situacija u kojoj je izvinjenje možda i najčešća stvar koja se koristi jeste greška.

Činjenica je da svi pravimo greške, posebno na poslu. Ako ste pogrešno uradili neki posao ili ste nekoga slučajno uvredili, reći „izvini“ ne bi nužno bio pogrešan odgovor, ali ne bi bio ni najnažniji odgovor.

Ono što bi trebalo da uradite prengo što kažete „izvini“ jeste da razmislite o tome šta biste mogli da uradite kako biste ispravili grešku.

Neke druge fraze mogle bi da budu bolji pokazivači da ste spremni da učinite sve što je potrebno da ispravite situaciju. To može da bude:

„Hvala na povratnim informacijama“, „Preuzimam punu odgovornost“, „Cenim što ste mi skrenuli pažnju na to – kako da se poboljšam?“.

Iskreno izvinjenje nije loše ali idealno je reći „izvini“ samo onda kada to zaista mislite da biste bili sigurni da će izgledati iskreno.

(b.i)

- Advertisement -