Ćutanje je znak odobravanja !!! Reci NE porodičnom nasilju!

Pre samo 6 dana i njoj je bio praznik – Međunarodni dan žena. Verujem da se to u njihovoj kući, kao i u brojnim drugim kućama, nažalost, ne obeležava… Nedavno su se doselili na Novi Beograd. Mladi par u tridesetim sa kućnim ljubimcem, mirnim psom koji ih poslušno prati. On se uvek ljubazno javi, ona, nekako namrštena, samo prođe. Delovalo je kao da je ona negativac. Ustvari, vreme će pokazati da je ona žrtva!

Samo 5 dana kasnije, nakon praznika koji treba da nas podseti da smo svi jednaki, u 5 ujutru ponovo isti scenario – tumbanje po stanu, koje se čuje nekoliko spratova unaokolo. Lomljenje. Vrištanje. Udaranje! U prvi mah dilema – da li se to čuje televizor sa rijaliti programom kod deke koji živi pored i koji pojača do kraja! Ne, ovo su ipak ponovo oni… Policija je dolazila već više puta poslednjih mesec-dva od kada su oni tu iznajmili stan. Poslednji put, tokom uviđaja, kuca je pobegla napolje. Nema i nečujna. Tek kasnije su se uopšte setili da im fali pas… Te večeri, policija ih je razdvojila tako što je ona ostala u stanu, a njega su dugo držali ispred zgrade…

Pojedine komšije su bile vidno uzmenirene zbog očiglednog nasilja koje je on vršio nad njom. Čak su je sreli kako tužno sedi na klupi ispred, verovatno u trenucima kada je uspela da pobegne od njega. Sreli su je i kad joj je istovarao stvari iz auta, verovatno vraćajuči je kući iz nekog ozbiljnijeg bega u pokušaju. U isto vreme, neki drugi, čak sa istog sprata, pravili su se kao da ništa nisu čuli. Poricanje je najopasnija stvar. Poricanje stvara nedodirljive! A da li neko sme da ostane nedodirljiv, posebno ako čini loše drugima?! Teorija, kultura, vaspitanje, ponašanje, pravni poredak, i još mnogo drugih oblasti, odsečno kažu da NE!

Ćutanje je đavolji advokat, koji presuđuje u korist nasilnika. Nedavno je jedna domišljata voditeljka jednog informativnog medija, započela pregled dana ćutanjem – onim koje uliva jezu i koje ukazuje na nasilje seksulanog predatora nad nedužnim glumicama! To ćutanje je, osim jeze, trebalo da nas nauči da nikada ne okrenemo glavu ili ostanemo nemi na svaku anomaliju oko nas, a koja za predmet ima nasilje. Od nasilničke vožnje, preko nasilnika na ulici, pa sve do porodičnog nasilja, uključujući fizičko, mentalno, duhovno i socijalno nasilje.

Uvek postoji način da se kaže NE nasilju, i to bez lične konfrontacije, već uz pomoć nadležnih službi. Ni tu ne sme da bude nedodirljivih. Sećam se slučaja od pre nekih desetak i više godina kada je jedna mlada devojka bila žrtva nasilja svog partnera, inače pripadnika jedne elitne policijske jedinice. Svaki put kada bi ga prijavila, prošla bi još gore. Na kraju joj je jedva pomogla i spasila je najbolja prijateljica koja je bila bliska saradnica najvišeg državnog funkcionera. A šta da nije imala tu prijateljicu?

Ako, na primer, živite u Švajcarskoj i stojite na ulici 5 minuta duže nego što je to primereno mestu i vremenu i ne postoji očigledan razlog zašto to radite (pokvareni automobil i sl.), prva komšinica ili prolaznik prijaviće vas policiji. A mi se još uvek bavimo borbom da prekinemo ćutanje!

Ćutanje je metod koji treba primeniti samo i isključivo onda kada se nasilnik pravda za svoja nedela! Ćutanje je samo tada odgovor NE na njegovo nasilje, kojim treba da se pozabavi sistem i društvo sa svim svojim pravnim aparatima. Za početak – ukažimo sistemu ko su nasilnici, uvek i bez izuzetka. U suprotnom, svi mi smo nasilnikovi saučesnici!

Photo: IzPrveRuke / Policija odvodi nasilnika / Hitna pomoć odvodi žrtvu

Ovaj sa početka priče je pola sata od dolaska policije priveden sa lisicama na rukama, iza leđa, i to bez majice (koju je policajac poneo u ruci), uprkos hladnoći. Verovatno ni policajcima nije bilo lako da se izbore sa njim. Nju je, pre toga, odvezla hitna pomoć. Pas je valjda ostao u stanu…

Autor: Stevan Stojanović

- Advertisement -