Beogradski izbori doneli su još jedan poraz države, odnosno izbornog integriteta i vladavine prava, ali i demokratskog kapaciteta društva, ocenjuje se u objavljenom završnom izveštaju posmatračke misije CRTE o izborima za odbornike Skupštine Beograda od 2. juna ove godine
Rezultati glasanja su kompromitovani na 14 odsto biračkih mesta, što je daleko veća kontaminacija nego na bilo kojim izborima, osim prošlogodišnjih decembarskih.
Rekordno nizak odziv birača, najniži u poslednjih 16 godina, sa 200.000 birača manje nego na beogradskim izborima prošlog decembra, nije glavni razlog zbog kojeg će legitimitet ishoda ovih izbora ostati upitan, uprkos ubedljivoj većini iz koje je formirana vlast u glavnom gradu, kazao je šef posmatračke misije CRTE Raša Nedeljkov.
U izveštaju se ukazuje da se u izbore ušlo bez revizije biračkog spiska, a sa neažurnom evidencijom birača, koja je pritom podložna manipulacijama, izbori ne mogu da daju verodostojan odraz volje građana.
Dodaje se da organizovane migracije birača ovog puta nisu zabeležene u razmerama približnim onima iz decembra, ali je značajno produbljena sumnja u zloupotrebu prava glasanja van biračkih mesta, jer je od kuće glasalo čak 35 odsto birača više nego u decembru.
Sa više od 10 odsto birača koji su glasali „na daljinu“, lista „Aleksandar Vučić – Beograd sutra“ ostvarila je 10 odsto bolji rezultat u odnosu na svoj prosečni učinak, navodi se.
Uočen je i nova praksa selidbe birača između beogradskih opština i za 20 dana, koliko je na snazi bila gotovo tajno uvedena mera Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kojom je prvi put omogućeno da se na beogradskim izborima glasa po boravištu, skoro 500 birača je prebačeno iz jedne gradske opštine u drugu.
Navodi se da je zabrinjavajući i intenzitet kontrole glasanja, koja se 2. juna ogledala u kupovini glasova, prikupljanju dokaza o glasanju i organizovanom dovođenju birača koje je imalo svojstva prinude.
Na svakom trećem biračkom mestu u Beogradu zabeleženo je narušavanje tajnosti glasanja, najčešće fotografisanjem listića iza paravana, dok je prisustvo trećih lica koja su sprovodila nadzor nad glasanjem, ili su se uplitala u rad biračkih odbora, uočeno na pet odsto biračkih mesta u Beogradu.
U dugom nizu izbornih nedostataka nalaze se i sumnjivi potpisi podrške birača kandidovanim listama, povećan broj slučajeva „ispravljanja“ zapisnika o radu biračkog odbora, vođenja paralelnih evidencija birača na čak 12 odsto biračkih mesta, kao i krupne i netransparentno sprovedene promene teritorija biračkih mesta.
Hronični problemi izbornog procesa, poput ekstremne medijske neravnopravnosti, pritisaka na birače i zloupotreba državnih institucija i javnih resursa, nastavili su da se uvećavaju, ali i normalizuju, ukazali su iz CRTE.
U izveštaju je konstatovano i da je kampanja za beogradske izbore protekla u senci državne kampanje „odbrane nacionalnih interesa“, u ambijentu izbrisanih granica između dominantne partije i državnih institucija, pre svega institucije predsednika države, dok su lokalne teme ostale u senci navodno sudbinskih pitanja opstanka nacije.
