Cene osnovnih životnih namirnica već zamrznute na maksimumu

Cene brašna, ulja, šećera, mesa, ili preciznije svinjskog buta i dugotrajnog mleka ostaju zamrznute još tri meseca, saopštila je Vlada Srbije u petak uveče, u cilju dalje zaštite tržišta, odnosno sprečavanja deformacija u formiranju cena navedenih roba, koje su izuzetno važne za snabdevanje potrošača, a naročito siromašnijih socijalnih kategorija.

Kada su pre dva meseca zamrznute cene ovih proizvoda ekonomisti su ukazujući na istoriju štetnosti kontrole cena, ipak imali olakšavajuću okolnost, a to je kratak rok trajanja mere. Sada se kontrola cena produžava na ukupno pet meseci i taman joj rok ističe pred izbore. Ovu okolnost stručnjaci vide kao glavni razlog produžetka uredbe o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica, s obzirom da nekog stvarnog efekta na cene ona do sada nije imala, a ne očekuje se ni da ih bude.

Predmet zamrzavanja cena su brašno tip 400 i tip 500 u pakovanjima do pet kilograma, šećer kristal u pakovanju od jednog kilograma, suncokretovo ulje u pakovanju od jednog litra, svinjski but i UHT mleko sa 2,8 % mlečne masti u pakovanju od jednog litra. Uredba obuhvata proizvođače i trgovce na malo i veliko, a cene su zamrznute na nivou od 15. novembra prošle godine.

Najveći strah ekonomista bio je da će ograničavanje cena uhvatiti proizvođače u „makaze“, gde im se povećavaju cene sirovina i poskupljuje proizvodnja, a s druge strane im je blokirano poskupljenje njihovih proizvoda što u krajnjem slučaju njih vodi u gubitke. Pošto niko ne voli da gubi pare, iskustvo kaže da bi pokušali da do adekvatne cene dođu na alternativne načine, umesto isporuka trgovcima, pa bi posledice bile nestašice tih roba i stvaranje crnog tržišta.

Zoran Pralica: „Pšenica od pre dva meseca pojeftinila za jedan dinar“ 

Ništa od ovog nije se desilo u prethodna dva meseca, a verovatno neće ni u naredna tri. Razlog je što je država izgleda zamrzla cene ovih proizvoda na maksimumu. Tako je prema rečima Zorana Pralice, iz Udruženja pekara Srbije pšenica od tada pojeftinila za jedan dinar.

„Cene brašna bile su najviše tada, 15. novembra, a ta mera se odnosi na mala pakovanja za domaćinstva. Za nas pekare, cena brašna nije ograničena. Ta mera nema suštinskog uticaja. Mi smo strahovali od daljeg povećanja cena sirovina i transporta, ali do toga nije došlo, tako da nisu oštećeni ni proizvođači ni trgovci. Ovo produženje može biti zato što se država plaši dešavanja između Rusije i Ukrajine, pošto je Rusija najveći izvoznik pšenice, a i nafte i može doći do šoka i velikih poskupljenja“, napominje Pralica.

Što se tiče mleka mera se odnosi samo na dugotrajno mleko sa 2,8 % masti, prema rečima Sanje Bugarski, predsednice Saveza udruženja odgajivača goveda i ona neće imati neki uticaj na mlekare, dok su „proizvođači mleka ionako u bankrotu“.

„Mlekare ne žive od prodaje tog mleka, već profit prave na jogurtu, pavlaci, maslacu i drugim mlečnim proizvodima, tako da zamrzavanje cena nema nikakav efekat na njih, posebno jer imaju veliki prostor da to nadoknade. Oni koji su u problemu su proizvođači mleka kojima je šest godina ista otkupna cena, a samo prošle godine poskupelo je gorivo, hrana je poskupela 100 %, struja u poslednjih šest godina 60 %, veštačko đubrivo 300 %, a da ne govorimo o ceni radne snage. Proizvodna cena mleka je 56 dinara po litru, a mlekare farmerima plaćaju od 28 do 40 dinara. Zato je stočni fond u sunovratu“, napominje ona.

I sa druge strane, od uzgajivača stoke stiže poruka da najveći teret podnose oni, dok prerađivači, u ovom slučaju klaničari nemaju problema sa cenama. Predrag Božin, direktor farme Kamendin, ističe da je cena žive vage svinja pala, tako da klaničarima ne smeta ovo zamrzavanje cena. „Onima kojima nije dobro su uzgajivači, koji nose najveći teret. Uzgoj svinja je neisplativi već više od pola godine od kako su cene sirovina skočile, a cena junadi je sada došla na neku nulu, dok je prethodne 2,5 godine bila u minusu“, kaže on.

I. S.

- Advertisement -