Čeka nas pakleno leto u ovoj godini

Prošla godina je ponovo bila najtoplija zabeležena u Evropi, sa rekordnim temperaturama u centralnim, istočnim i jugoistočnim regionima.

Oluje su često bile jake, a poplave su bile široko rasprostranjene. Primećen je izrazit klimatski kontrast između istoka i zapada – izuzetno suvo i toplo na istoku, a toplo, ali vlažno na zapadu.

Ovaj izveštaj naglašava da je Evropa kontinent, koji se najbrže zagreva i da doživljava ozbiljne uticaje ekstremnih vremenskih i klimatskih promena, rekla je Seleste Saulo, generalna sekretarka Svetske meteorološke organizacije.

Dokument, koji uključuje doprinose oko 100 naučnika, pruža niz zabrinjavajućih podataka, kao što je najviša zabeležena temperatura površine mora, 0,7 stepeni iznad proseka u evropskom regionu i 1,2 stepeni iznad proseka u Mediteranu, navodi španski medijski javni servis RTVE.

Ovaj indikator je posebno opasan, jer površinska temperatura mora i okeana deluje kao gorivo koje napaja atmosferske sistem, što znači da što je voda toplija, to se više pare i energije oslobađa u atmosferu, povećavajući snagu oluja i ekstremnih događaja.

U 2024. godini širom Evrope temperature su znatno porasle, povećavajući rizik od toplotnih talasa, tropskih noći i šumskih požara, rekla je Ana Kabre, naučnica sa Univerziteta u Pensilvaniji koja se bavi klimom.

Tokom nevremena koje je zahvatilo Valensiju i druge okolne provincije Španije, prema rečima Samante Berdžes iz Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze (ECMVF), oboreni su nacionalni rekordi za ukupnu količinu padavina za jedan, šest i 12 sati, dok je maksimalna ukupna količina padavina izmerena za 24 sata dostigla 771,8 milimetara, drugi najveći zabeleženi rekord u Španiji.

Prema rečima ekspertkinje, intenzitet padavina je verovatno u vezi sa klimatskim promenama, jer porast temperature atmosfere i površine mora podstiče nakupljanje vodene pare u oblacima.

Što se tiče ekstremnih vrućina, jugoistočna Evropa je prošlog leta imala najduži toplotni talas u istoriji – 13 uzastopnih dana, sa 55 odsto pogođenog regiona.

Pored toga, danima su oboreni rekordi sa „nas“ (66), kojim se meri kako ljudsko telo reaguje na uticaj visokih temperatura  i „tropskim noćima“ (23) u kojima minimalna temperatura nije pala ispod 20 stepeni.

S druge strane, samo na 31 odsto evropske teritorije bilo je najmanje 90 dana mraza, što je najmanji procenat zabeležen do danas (prosek je 50 odsto).

Što se tiče glečera, svi evropski regioni su pretrpeli gubitak leda, a posebno su pogođeni Skandinavija i Svalbard, koji su zabeležili najveće stope gubitka mase leda u svojoj istoriji: 1,8 metara prosečne debljine leda izgubljene u Skandinaviji i 2,7 metara na Svalbardu, koji je bio jedna od najbrže zagrevanih oblasti na planeti.

Šumski požari – Portugaliju su najteže pogodili, gde je približno 25 odsto površine kontinenta izgorelo do 2024. godine (oko 110.000 hektara za samo nedelju dana i 42.000 ljudi pogođeno).

Za Viktora Reska de Diosa, profesora šumarskog inženjerstva i globalnih promena na Univerzitetu u Leidi, ovaj izveštaj je još jedan podsetnik na ozbiljnost i brzinu kojom klimatske promene napreduju širom Starog kontinenta.

On ističe da u trenutnom geopolitičkom kontekstu, težnja ka smanjenju koncentracije ugljen-dioksida sada izgleda, kao naše glavno oružje i prilagođavanje na klimatske promene.

U izveštaju se ipak navodi da je postignut napredak u oblasti obnovljivih izvora energije, a da je proizvodnja električne energije iz ovih izvora u Evropi dostigla rekordnih 45 odsto u 2024. godini, premašivši 43 odsto ostvarenih 2023.