Bogata žetva nije donela poljoprivrednicima veliku zaradu

Ovogodišnju poljoprivrednu sezonu karakteriše velika razlika, odnosno disbalans, između uloženog i dobijenog. Uloženog u smislu semena, đubriva, goriva i hemije, zakupa zemlje i radne snage, svega onoga što je pred setvu enormno poskupelo i dobijenog, u vidu cene koja se kreće od 16 do 20 dinara za kilograma ječma, odnosno pšenice, koliko se plaćalo u žetvi, do 40-ak dinara za uljanu repicu.

„Svi u tom lancu su nezadovoljni. Poljoprivrednici, oni koji su radili i ulagali su najnezadovoljniji. Zbog čega su tako niske cene – ne znam. Vidim da na svetskim berzama cene idu polako gore, sada, da li će se to preliti i kod nas, koliko ima uticaja ova dešavanja u Ukrajini i Rusiji na naše tržište to ne znam, videćemo, ali generalno, poljoprivrednici su nezadovoljni“,smatra poljoprivrednik iz Subotice Pavle Kujundžić.

Svi su očekivali više, pa čak i kod prinosa, koji suprotno očekivanjima nisu rekordni. Suša je desetkovala rod u na zapadu kontinenta, Balkan je bio oaza, ali sve to nisu ispratile cene, jer je tražnja mala. Zahvaljujući opreznosti kupaca, koji su se „opekli“ skupim ulaganjima u prošlosti, a sada se suočavaju i sa visokim cenama zaduživanja za nova ulaganja.

„Imamo rat u Ukrajini, pitanje površina, pitanje te proizvodnje, putanje ulaganja, pitanje čija je to roba na kraju krajeva, i opet pored svega imamo pad tržišta, ali mislim da je geneza svega u tom kapitalu koji generalno ulazi u recesiju, kamate se dižu i investicije se povlače i samim tim i tražnja je manja, samim tim dolazi do pada tražnje i samim tim cene su takve kakve jesu trenutno“, objašnjava direktor nabavke sirovina u kompaniji „Gebi“ Danilo Teodinov.

Disbalans proizvođač na zapadu može da kompenzuje subvencijama od 300 do 500 evra, o čemu domaći poljoprivrednik može samo da sanja. I da redukuje obradu, seje s tavana i smanji đubrenje, što znači manje prinose. A sve će se to desiti ukoliko kukuruz ne popravi stvari.

„Svaka stabljika ima klip, ali pitanje je koliko ima zrna u tom klipu i kako će se on dalje razvijati. Znači, nisu nenormalne temperature, ali jako visoke temperature u ovo doba godine, baš u periodu kada dolazi do oplodnje su naneli štete. Videćemo, iduće nedelje već počinjemo skidati silažni kukuruz, pa ću imati prvu neku projekciju kako će to izgledati, ali generalno, neće biti neki rekordan rod. Ja bih rekao da će biti prosečan ili čak ispod prosečan“, kaže Kujundžić.

Iks faktor, odnosno faktor iznenađenja može biti – suncokret. Nakon tri sušne godine, prošle je doneo veliku zaradu zahvaljujući manjim ulaganjima, dobroj ceni i solidnom prinosu.

„Uz neki prinos od tri i po tone po hektaru, može da se očekuje neki pozitivan rezultat. Jer, obično, u suncokretu se manje ulaže u proizvodnju, u smislu đubriva i svega i nekako je ta proizvodnja manje opterećena nego kukuruz, koji ima veće ukupne prihode, ali sa druge strane i veća ulaganja“, smatra Teodinov.

Rešenje za disbalans možda leži u diverzivikaciji, kako površina, tako i termina prodaje. Da se seje više različitih kultura, pa da vetrovi sa svetskih berzi negde donesu plus, a negde minus. I da se trećina proda na zeleno, trećina u žetvi, a trećina s lagera.

I. S.