Američki Stejt department visoko je ocenio investicionu klimu u Srbiji u izveštaju za 2021.
Ističe se višegodišnje sprovođenje makroekonomskih reformi, fiskalna disciplina i finansijska stabilnost, kao glavni faktori koji su doprineli poboljšanju uslova za strana ulaganja.
U novom Izveštaju o globalnoj investicionoj klimi za 2021., Stejt department navodi da je mišljenje amerčkih investitora u Srbiji generalno pozitivno zbog strateškog položaja zemlje, dobro obrazovane i raspoložive radne snage, odličnog znanja engleskog jezika, podsticaja za investiranje i aranžmana o slobodnoj trgovini sa ključnim tržištima, pre svega sa Evropskom unijom.
U dokumentu se posebno naglašava da investitori iz SAD uživaju jednaka prava u tržišnoj utakmici, kao njihovi srpski i drugi strani konkurenti.
„Investiciona klima u Srbiji se poslednjih godina poboljšala, vođena makroekonomskim reformama, većom finansijskom stabilnošću, fiskalnom disciplinom i procesom pristupanja Evropskoj uniji (EU), koji podstiče zakonodavne promene koje unapređuju poslovnu klimu“, piše u izveštaju.
Napominje se da je vlada uspešno završila 30-mesečni instrument za koordinaciju politike sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) u januaru 2021. godine, da radi na novom stendbaj aranžmanu, kao i da je Srbija 2020. napredovala za četiri mesta na Duing biznis listi Svetske banke i da zauzima 44. poziciju.
Privlačenje stranih investicija ostaje važan prioritet Vlade, dodaje Stejt dipartment i podseća da su 2021. godine Sjedinjene Države i Srbija potpisale novi Sporazum o podsticaju ulaganja koji, kako kaže, može da olakša mogućnosti za ulaganja u brojne različite sektore.
Takođe, se konstatuje da Ambasada SAD u Beogradu često pomaže investitorima kada naiđu na neki problem, ali i da srpski lideri reaguju na investicione poteškoće.
U izveštaju se kao izazovi s kojima se zemlja suočava navode sporost birokratije, korupcija, gubitašska državna preduzeća, velika neformalna ekonomija i neefikasno pravosuđe. Dodaje se da „politički uticaj na odluke nominalno nezavisnih regulatornih agencija takođe zabrinjava“.
U obimnoj analizi se ukazuje da je Vlada Srbije postavila ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta kao glavne prioritete i da se posvetila rešavanju nekoliko dugotrajnih pitanja koji se odnose na, kako se navodi, „konsolidaciju tržišno vođenog kapitalizma“ (ekonomija zasnovana na privatnom vlasništvu).
Dalje se nabrajaju sprovedene značajne reforme u zakonodavstvu (zakon o radu, građevinske dozvole, inspekcija, javne nabavke…), kao i sprovođenje digitalizacije javne uprave, uvođenje elektronskog potpisa, privatizacije koje su pomogle poboljšanju poslovnog okruženja.
Stejt department konstatuje da Vlada polako napreduje u rešavanju problematičnih državnih preduzeća, da je tamo gde je to bilo moguće ovaj problem rešavan putem stečaja ili privatizacije, te da je u planu privatizacija još 78 kompanija.
Ako Vlada realizuje obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti će nastaviti da rastu u narednim godinama.
„Sektori koji će osetiti najviše koristi od reformi su poljoprivreda i prerada poljoprivrednih proizvoda, upravljanje čvrstim otpadom, kanalizacija, zaštita životne sredine, informacione i komunikacione tehnologije (IKT), obnovljivi izvore energije, zdravstvo, rudarstvo i proizvodnja“, piše u izveštaju Stejt department.
