Ekonomija

Americi preti finansijska katastrofa – kasa ostaje bez novca između početka juna i avgusta

Photo: Unsplash

Američka vlada će početi da ne ispunjava svoje finansijske obaveze između početka juna i početka avgusta, ako se gornja granica duga ne podigne, ocenio je BPC.

Najnovija procena instituta o „datumu X“, danu kada bi Vlada mogla da ostane bez novca da izmiri svoje obaveze, poklapa se sa procenom sekretara finansija Dženet Jelen, koja je prošle nedelje upozorila da bi problemi sa plaćanjem mogli da počnu već 1. juna.

U februaru je Dvostranački centar za politiku (BPC), koji pomno prati debate u Kongresu o limitu duga, procenio da bi novac u državnoj kasi mogao da ponestane između leta i rane jeseni.

Sada su pomerili datum za početak juna, ako Kongres ne podigne trenutnu gornju granicu duga od 31,4 biliona dolara.

Slabi prinosi u prolećnoj sezoni prijavljivanja poreza bili su dodatno pojačani odobrenim kašnjenjem u plaćanju poreza poreskim obveznicima u nekim oblastima pogođenim velikim olujnim katastrofama, uključujući veći deo Kalifornije i određene okruge u Džordžiji i Alabami, do 16. oktobra.

„Zvaničnici igraju ruski rulet i rizikuju finansijsku katastrofu“

Ova odlaganja povećala su šanse da državna kasa ostane bez novca već početkom juna.

„Naredne nedelje će biti ključne za procenu snage vladinih novčanih tokova“, rekao je Šai Akabas, direktor ekonomske politike u BPC.

„Ako se rešenje ne postigne pre juna, moglo bi se reći da zvaničnici iz dana u dan igraju ruski rulet sa američkim zakonima, rizikujući finansijsku katastrofu za građane i državu“, upozorio je Akabas.

Ukoliko poreski prihodi omoguće Ministarstvu finansija da izmiri svoje obaveze do sredine juna, Vlada bi, prema procenama tromesečnih poreskih uplata koje dospevaju 15. juna, verovatno mogla da se „provuče“ do 30. juna, prema analizi BPC.

Dostupne su vanredne mere tog datuma, ministarstvo finansija će moći da se zaduži za dodatnih 143 milijarde dolara obustavom reinvestiranja zaostalih ulaganja u Fond državnih službenika i invalida i Fond za penzionerske zdravstvene beneficije Pošte. Na raspolaganju će im biti i druge vanredne mere, navodi Rojters.

„U takvom scenariju, dodatni prostor stvoren ovim merama bi podržao kapacitet ministarstva finansija da ispunjava obaveze najmanje do početka jula, a možda i nekoliko nedelja nakon toga“, objašnjava BPC.

Najnovija procena BPC-a se otprilike poklapa sa revidiranom procenom nezavisnog instituta CBO o „značajno povećanom riziku“ od početka juna.

Problemi sa plaćanjem prete recesijom

Ekonomisti upozoravaju da bi dugotrajni problemi sa plaćanjem mogli da gurnu američku ekonomiju u duboku recesiju i da uzdrmaju stabilnost globalnog finansijskog sistema izgrađenog na američkim obveznicama.

Investitori se već pripremaju za moguće posledice i traže znatno veće prinose na kratkoročne dužničke hartije od vrednosti američke vlade koje dospevaju početkom juna, napominje Rojters.

I. S.

Up Next

Miroslav Lajčak sutra u Prištini, u petak u Beogradu

Don't Miss

RERI: „Na nezakonit način usvojen Predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji“

Click to comment

Privreda

Udruženje odgajivača goveda: „Vlasnici malih gazdinstava, posle naplate subvencija prodaju stoku“

Photo: Unsplash

Mala gazdinstva u Srbiji, zbog neisplativosti proizvodnje tovnih bikova i mleka, posle uzimanja subvencija rasprodaju stoku, izjavio je predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević i pozvao državu da hitno preduzme odgovarajuće mere kako bi zaustavila smanjenje stočnog fonda.

On je za Betu rekao da se tov bikova ne isplati iako je cena govedine u trgovinama visoka, a da je malim proizvođačima mleka neisplativa proizvodnja jer ih otkupljivači ucenjuju sa cenom od po 25 dinara po litru.

„Država pod hitno mora da zaustavi smanjenje stočnog fonda, veterinar sam i vidim na terenu da poljoprivrednici masovno prodaju krave i bikove, jer je proizvodnja mleka i mesa neisplativa“, rekao je Palamarević.

Dodao je da je on takođe proizvođač mleka, ali spada u velike farmere i da otkupljivači njemu plaćaju mleko 60 dinara i uz premiju države od 19 dinara ta cena mu obezbeđuje zaradu.

Mala gazdinstva, koja imaju po jednu ili nekoliko krava, ali imju veliki udeo u ukupnom stočnom fondu, prema njegovim rečima, ucenjena su i ne mogu da opstanu sa cenom i po 25 dinara po litru mleka, pa rasprodaju krave.

Palamarević je pozvao državu da pod hitno napravi strategiju očuvanja stočnog fonda, jer bez stočarstva nema poljoprivrede, ne može da se obezbedi stajsko đubrivo, jer uz samo mineralno đubrivo nije moguća poljoprivredna proizvodnja.

Uz to, kako je rekao, kada se smanji broj goveda neće imati ko da pojede proizvedenu stočnu hranu.

On je rekao da u Srbiji sada ima oko 150.000 krava, a da je netačan podatak o 220.000, „što znaju i u resornom ministarstvu“.

Mnogi su, prema njegovim rečima, naplaćivali subvencije na nepostojeće krave zbog čega je pooštrena kontrola.

I. S.