Aleksandar Vučić nije puno otkrio o čemu je tačno i konkretno razgovarao sa Emanuelom Markronom

Makron je, podsetimo, nedavno bio deo evropske trojke, uz nemačkog kancelara i italijansku premijerku, koja je Vučiću stavila do znanja da od njega EU zahteva ‘de fakto’ priznanje Kosova, što bi, kako je Danas pisao, moglo da znači ispunjavanje prihvaćenog iz sporazuma postignutih u februaru i martu ove godine u Briselu i Ohridu.

Vučić od razgovara sa evropskom trojkom naglašava da nikada neće potpisati nezavinost Kosova, ali da je Srbija spremna da ispuni sve svoje obaveze.

Dimitrije Milić, politikolog i programski direktor Novog trećeg puta, za Danas komentarišući susret s Makronom kaže da je važan za Francusku, jer je ova država uz Nemačku, stavila svoj kredbilitet na test vezano za politiku i autoritet na Zapadnom Balkanu.

Svaki progres na ovom polju je za Pariz važan, a svaki korak unazad je šteta i za kredbilitet dve najjače sile u EU, ukazuje on.

Ipak, drugi sastanak će biti mnogo važniji za budućnost odnosa Srbije i EU, jer Evropa novcem uslovljava napredak u normalizaciji odnosa sa Prištinom.

U Briselu će se 16. novembra, prema najavama, održati sastanak glavnih pregovarača, sa srpske strane Petra Petkovića i Besnika Bisljimija s kosovske strane. Miroslav Lajčak, izaslanik EU za dijalog, koji je početkom ove nedelje bio u Prištini, ali ne i u Beogradu, razgovarao je sa Bisljimijem i tamošnjom opozicijom o nacrtu statuta o ZSO. Iz EU su poručili da je predlog ZSO koji je predstavljen dvema stranama izbalansiran.

Kako je već poznato, EU i SAD od Srbije traže ‘de fakto’ priznanje Kosova,  odnosno ispunjavanje obaveza iz sporazuma postignutih u februaru i martu, dok se od Prištine traži osnivanje ZSO. Priština insistira da ona bude sporovedena u skladu sa kosovskim ustavom, u čemu, čini se ima podršku SAD, budući da je američki amabasador na Kosovu Džefri Hovenijer rekao da ZSO nije nov nivo vlasti i neće imati izvršna ovlašćenja već ona po ustavu Kosova.

I. S.