Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da očekuje jači pritisak SAD i EU na Srbiju da se pridruži sankcijama Rusiji, ili da napravi neki drugi ustupak u vezi sa Kosovom ili Bosnom.

„Očekujemo i biće dodatnih pritisaka, jer prema našem mišljenju i analizama prioritet iz SAD i Brisela je da se Srbija pridruži sankcijama. Ovo je najvažnija stvar za njih bez nekih razmišljanja o posledicama takvih koraka za Srbiju“, rekao je Bocan Harčenko u razgovoru za Hepi TV.

Ima mišljenje, rekao je, da će Srbija uz takve veće pritiske morati pre ili kasnije, ali u svakom slučaju u nekom najbližem periodu, da napravi neki kompromis, da postane fleksibilna, ako neće da uvede sankcije Rusiji onda će morati nešto da uradi oko Kosova, ili oko odnosa prema Bosni, Republici Srpskoj.

Predsednik Srbijer Aleksandar Vučić pre svega misli na svoj narod i posledice na svoju državu i socijalnu sferu i to je razlog što je još u februaru ili početkom marta Savet nacionalne bezbednosti usvojio rešenje, koje sad postoji i taj stav je potvrđen za vreme razgovora Vučića i ruskog predsednika Vladimira Putina, rekao je ruski ambasador.

On je rekao da Rusija smatra taj pristup značajnim i da dve zemlje moraju da nastave saradnju.

Rekao je da su osnovna pitanja rešena oko isporuke ruskog gasa Srbiji, da je cena najmanja moguća u sadašnjim uslovima i da je to u sklopu ispunjavanja veoma prijateljskih odnosa sa Srbijom. Rekao je da mogu da se dogovore i dodatne količine za isporuku Srbiji ukoliko joj bude potrebno.

Sadašnje zapadne sankcije uvedene Rusiji stvaraju ozbiljne poteškoće, rekao je Bocan Harčenko, ali dodao da se pitanja rešavaju i da je sada situacija mnogo bolja nego na početku.

„Nije poništen ni jedan socijalni program, vlada ispunjava sve obaveze u zaradama i penziji i ostalo, cene su se smirile, a posebno za najvažnije namirnice i robu“, rekao je Harčenko i dodao da očekuje da će i industrijska proizvodnja porasti krajem godine.

Naveo je da je dosta težak uticaj na tehnologiju, ali da je predsednik Rusije najavio program i obezbeđenje takozvanog tehnološtkog suvereniteta i da je to sada najvažniji zadatak.

Na terenu u Ukrajini rekao je da se nastavlja specijalna vojna operacija i da je po nalogu vrhovnog komandanta, predsednika Rusije, određeno da dođe do povećanih akcija Rusije u regionu Donbasa i da se intenziviraju akcije sa ruske strane.

Što se tiče ciljeva ništa nije promenjeno, rekao je.

„Mi imamo zadatak, njega je odredio predsednik Ruske federacije 24. februara i ništa nije promenjeno, zaštita naroda Donbasa, sigurnost, bezbesnost, denacifikacija demilitarizacija Ukrajine, nikakvih promena tu nema“, rekao je on.

Rekao je da vojni planovi nisu za javnost i da se sve dosta intenzivno odvija „po planu“.

Oko isporuke ruskog gasa Evropi rekao je da to zavisi od Evrope, a da je, što se tiče Rusije i Gasproma, sve napravljeno, da su napravljene velike investicije i velike aktivnosti i da je „sve urađeno na najbolji način“.

Rekao je da je Rusija uvek bila spremna za pregovore, da je potpuni prekid na strani „kijevskog režima“ i da je to možda više na strani zapadnih pokrovitelja, koji podržavaju režim u Kijevu.

„Nema tamo na Zapadu želje za razgovorom i nekog pregovaračkog rešenja za pitanja koja postoje. Njima je stalo da rat sa Rusijom traje što duže, da Rusija postane slaba, što je naravno samo mašta“, rekao je.

I. S.