Nakon što je predsednik države Aleksandar Vučić najavio da će biti dozvoljen kontrolisan izvoz pšenice prema ugovorima država iz regiona, prvo prema Albaniji, ministri poljoprivrede Albanije i Srbije dogovorili su se da će ugovorene količine pšenice i kukuruza pre zabrane izvoza biti realizovane u najkraćem roku.

„Zemlje Inicijative ‘Otvoreni Balkan’, kao i druge susedne zemlje, mogu računati na Srbiju kao pouzdanog partnera u vreme velikih izazova u sektoru hrane“, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede nakon sastanka ministara.

Pre dva dana premijer Albanije Edi Rama rekao je da su počeli pregovori sa Srbijom o uvozu pšenice, koji su dogovorili albanski privrednici.

Prošlog četvrtka (10. marta) Vlada Srbije je zabranila izvoz pšenice, kukuruza, brašna i prekrupe, kao i ulja, kako bi zaštitila domaće tržište. To je, kako je Vučić rekao pre dva dana, učinjeno kako ne bi nestalo 800.000 tona iz robnih rezervi.

Izvoznici i veliki proizvođači pšenice i kukuruza, pre svega, bili su protiv uvođenja zabrane izvoza, jer zaliha obe žitarice ima dovoljno, mnogo više nego što je potrebno Srbiji za sopstvene potrebe. Njihov predlog da se uvedu kvote za izvoz nije prihvaćen, iako je to bio i predlog Privredne komore Srbije. Uprkos tome zabrana je uvedena i izvoznici veruju da neće potrajati dugo, jer bi to bilo pogubno i po njih, ali i proizvođače, jer bi se u novu ekonomsku godinu ušlo sa rekordnim zalihama.

Direktorka Udruženja „Žita Srbije“ Sunčica Savović za Danas kaže da kada se uračunaju sve domaće potrebe Srbija na raspolaganju ima 1,2 miliona tona pšenice i više od milion tona kukuruza samo za izvoz.

„Teško je shvatiti zašto sa tako velikim količinama zaliha ulazimo u novu žetvu. Treba znati i da se u maju i junu ne trguje pšenicom starog roda, to znači da treba sve te količine da se izvezu do kraja aprila. Kod kukuruza je rok nešto duži jer je žetva u septembru“, napominje Savović.

Trenutno, nekih 650.000 tona kukuruza i 350.000 tona pšenice je ugovoreno za izvoz. Ako zabrana izvoza ostane duže na snazi, a sve duže od nedelju dana je mnogo, Savović kaže da ćemo u novu ekonomsku godinu ući sa rekordnim zalihama.

„Izvoz je pokretačka snaga naše proizvodnje, jer proizvodimo mnogo više nego što je potrebno za domaće potrebe. Nema bojazni ni pretnje po naše tržište, a sa svakim novim danom zabrane mi gubimo na reputaciji kod stranih partnera“, ističe Savović.

Na to što je dogovoren izvoz za Albaniju, kako je predsednik države dan ranije i najavio, Savović kaže da je izuzetno neposlovno prema tradicionalnim kupcima dozvoliti parcijalni izvoz pšenice.

„Vlada zaseda u četvrtak, verujem da ćemo u petak ujutru znati više, mi radimo na inicijativi da se makar brašno ukloni iz zabrane, verujemo da će kratko da traje zabrana“, napominje Sunčica Savović.

U Ministarstvu poljoprivrede Danasu je nakon uvođenja zabrane izvoza rečeno da će se odluka preispitati u najkraćem roku. Iako se iz Vlade nisu oglašavali povodom ukidanja zabrane izvoza, Vučić je rekao da će ono što ostane pšenice država otkupiti po tržišnim cenama i da će na zalihama biti bar 20 % više nego što je potrošnja.

I. S.