Albanian Post: „Aljbinu Kurtiju prete sankcije, moguće izbacivanje Kosova iz međunarodnih organizacija“

Proglašenje kosovskih zvaničnika personama non-grata, povratak severa Kosova u stanje pre 2004. godine, kada je Kfor imao potpunu kontrolu, blokiranje finansija iz SAD i EU, pasivan odnos prema kampanji Srbije za otpriznavanje Kosova, blokiranje ulazaka u međunarodne organizacije i eventualno isključenje Kosova iz bilo koje međunarodne organizacije, čiji je već deo – su neke od sankcija transatlantske zajednice, podeljene u dve faze, ako kosovski premijer Kurti odbije zahteve SAD i EU koje je dobio prilikom posete Eskobara i Lajčaka, piše Albanian post.

Specijalni izlaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar nije tačno naveo, koje sankcije tačno čekaju Kurtija, ako do petka ne prihvate raspisivanje novih izbora, smanjenje pripadnika Kosovske policije na severu i podnošenje nacrta statuta Zajednice srpskih opština i povratak na dijalog o normalizaciji odnosa.

Kako tvrde iz Albanian posta, iz diplomatskih izbora su saznali da će sankcije snositi na ličnom nivou Kurti i jedan od njegovih ministara, ali i na državnom nivou Kosovu, te da će one biti oštre i bez presedana u istoriji Kosova.

„U slučaju da se situacija na terenu pogorša i dovede do ozbiljnog ugrožavanja opšte bezbednosti, uključujući i ugrožavanje trupa Kfor-a, premijer Aljbin Kurti i ministar unutrašnjih poslova Dželjaj Svečlja mogu biti proglašeni neželjenim uz opravdanje da predstavljaju rizik po bezbednost i mir“, rekli su za AP međunarodni izvori bliski dešavanjima i pregovaračkom procesu.

Ovo je, međutim, završna faza, koja je trenutno samo hipotetička i međunarodna zajednica se nada da neće biti potrebe za razvojem ovako drastične prirode, navode iz Albanian posta.

Transatlantska zajednica, pojašnjava izvor, ima vitalnu potrebu da ne dozvoli centar krize iza krila linije kontakta sa Rusijom.

Jer, kako je i Eskobar rekao u utorak na sastanku sa novinarima, samo Rusija ima koristi od krize na Kosovu.

Međunarodna (transatlantska) zajednica bila je potpuno zatečena, ili kako je Eskobar pojasnio, „u nedoumici“, jer je pokretanjem francusko-nemačkog plana postojalo uverenje da će nastati problemi sa srpskom stranom, kao tvrdoglavom i nekonstruktivnom.

„Niko nije očekivao da će upravo Vlada Kosova svojim delovanjem promovisati nesigurnost i podgrevati krize i sukobe“, kaže izvor koji je za AP rekao da su mere sankcionisanja podeljene u dve faze (ako se ukaže potreba).

Ono što je već postalo jasno jeste da je zapadnoj (transatlantskoj) zajednici ponestalo strpljenja.

Zato sada žele jasan odgovor od Vlade Kosova.

„Da li je ili nije partner transatlantske zajednice? Biti partner i potrošač nacionalne bezbednosti, koju transatlantska zajednica nudi i održava u životu, znači bezuslovno ispunjavanje svih obaveza”.

Neuspeh u tome znači posledice, a kako saznaje AP, zajednički odgovor transatlantske zajednice u slučaju odbijanja Kurtijeve vlade biće podeljen u dve kaznene faze sa osam tačaka.

Prva faza sankcija – počeće „zamrzavanje sredstava iz Evropske unije“.

Postoje milioni evra koji dolaze u različitim oblicima svake godine, kroz vladine programe, ili nevladine kanale iz EU, i oni će biti prikupljeni.

Isto će se desiti i sa „procesom liberalizacije viznog režima”, za koji se očekivalo da bude uklonjen kao režim od prvog dana sledeće godine.

Kosovo je stavljeno na dnevni red za procesuiranje za članstvo u Savetu Evrope, ali će u prvoj fazi sankcija „i ovaj proces biti pokrenut“.

Ova faza takođe uključuje „zamrzavanje američkih fondova” i „zamrzavanje programa za Kosovske bezbednosne snage”.

Druga faza sankcija – ako premijer Kurti odbije saradnju sa partnerima, odnosno neispunjavanje obaveza preuzetih u dijalogu i delovanju bez koordinacije – biće šira i usmerena na politički i bezbednosni nivo.

Međunarodna zajednica će u ovoj fazi pokazati „pasivan odnos prema srpskoj kampanji za oduzimanje priznanja“.

Padom ove podrške to će dovesti i do „isključenja Kosova iz pojedinih međunarodnih organizacija“. Kao što je poznato, Kosovo je trenutno član oko 150 ovakvih organizacija, različitih nivoa i oblasti.

Jedna od najstrožih faza sankcija, prema diplomatskim izvorima AP, biće „reorganizacija međunarodnog vojnog prisustva“.

AP piše da je ova reorganizacija glavni fokus na severnom delu Kosova.

Najnoviji dolazak oko 1000 novih vojnika u okviru Kfor-a aktiviraće se u okviru Rezolucije 1244 i preuzeće punu kontrolu nad severom Kosova, vraćajući situaciju u pređašnje vreme iz 2004. godine, gde Kosovo praktično ništa ne kontroliše u tome delu teritorije.

„Nemamo problem sa narodom Kosova, već sa premijerom Kurtijem“, rekao je Eskobar, ističući političkog lidera zemlje, pa poslednja faza predstavlja izuzetno oštre sankcije za njega i za ministre u njegovom kabinetu, kao što je ministar unutrašnjih poslova, Dželjaj Svećlja.

Pošto se situacija na severu Kosova pogoršava, Kurti i Svećlja se „mogu proglasiti personama non-grata uz opravdanje da predstavljaju opasnost po bezbednost i mir“.

Transatlantska zajednica, pokazuju izvori AP-a, takođe je nezadovoljna ostatkom političkog spektra na Kosovu i njihovim nejasnim stavovima, ne dajući situaciji nikakvu korist niti interes od kritika stava premijera Kurtija.

„Čak ni opozicija ne razume dubinu ozbiljnosti situacije i stvarnu opasnost za Kosovo“, kaže izvor.

Od opozicije se očekuje da izađe i jasno se izjasni „da li je ili nije za ispunjavanje obaveza Kosova u dijalogu”.

Time što opozicija to ne radi, ona stvara nepoverenje i projektuje oportunizam u očima međunarodne zajednice.

Utisak zapadne zajednice je da je opozicija već pripremila saopštenja za javnost u kojima vlast optužuje da je prihvatila formiranje ZSO, navodi AP.

„Ovo ponašanje je jednostavno opasno. Ako Kosovo ne ispuni svoje obaveze, rizikuje sopstvenu budućnost”.

Međutim, sve je to trenutno na hipotetičkom nivou, jer Kurti i njegova Vlada imaju rok do petka da odluče o ispunjavanju tri uslova međunarodne zajednice i da ne aktiviraju nijedan od planova za sankcije, iako je međusobno poverenje nepovratno oštećena .

“Miroslav (Lajčak) i ja ćemo u petak izvestiti nadređene, da li smo uspeli ili ne“, rekao je Eskobar novinarima u utorak i dodao da „oseća bol“, zbog toga kako je želja Amerikanaca za saradnjom shvaćena kao pritisak na Kosovo.

On je jasno stavio do znanja da su obaveze Kosova prema obavezama dobijenim u procesima međunarodnog dijaloga obaveze, koje ono mora da ispuni kao ozbiljna država prema svojoj zajednici na Kosovu i ne treba da ih doživljava kao ustupke Srbiji.

I. S.

- Advertisement -