Politika

Albanci na jugu Srbije podeljeni između Prištine i Beograda nisu uspeli da se dogovore oko formiranja Nacionalnog saveta: „Elektorski izbori za dva meseca“

Photo: Unsplash

Dva meseca trajali su bezuspešni pregovori 15 Albanaca izabranih na pet lista za novi sastav Nacionalnog saveta Albanaca (NSA). Ministarstvo za ljudska i manjinska prava će imenovati privremeni organ, koji će u naredna dva meseca pripremiti nove izbore po elektorskom sistemu.

Mandate, njih 15, podelile su izborne liste Demokratska alternativa (DA) Šćiprima Arifija, predsednika Opštine Preševo, Partija za demokratsko delovanje (PDD) Šaipa Kamberija, poslanika u Skupštini Srbije, koje su dobile na novembarskim izborima po pet mandata.

Po dva mandata pripala su Demokratskoj partiji (DP) Nagipa Arifija, predsednika Opštine Bujanovca i Pokretu za demokratski progres (PDP) Šćiprima Muslijua, zamenika predsednika Opštine Bujanovac, dok je jedan mandat osvojila Demokratska partija Albanaca (DPA) bivšeg predsednika opštine Preševo Ragmija Mustafe.

Od 13. novembra trajali su međusobni pregovori izabranih kandidata, zaključno sa poslednjem sednicom 13. januara, kada je i zvanično bilo jasno da neće biti ništa od novog saziva Nacionalnog saveta Albanaca (NSA).

Sve ovo predstavlja potpunu neodgovornost albanskih političkih predstavnika. Oni su izbor za funkcije u NSA shvatili kao borbu, pre svega, za lične interese, a ne za unapređenje funkcionisanja ovog tela koje nije političko, već treba da zaokružuje interese nas Albanaca u sektoru obrazovanja, kulture i unapređenja međusobne tolerancije, ocenjuje za Danas Jeton Ismailji, urednik portala Folonline.

Po njegovom mišljenju, „najveću odgovornost za krh celog procesa izbora NSA snose partije koje su osvojile po jedan odnosno dva mandata, ne želeći da prihvate činjenicu da su Demokratska alternativa i Partija za demokratsko delovanje osvojile po pet mandata“.

Tokom pregovaračkog procesa predstavnici pet lista međusobno su se optuživali za „nerelne političke ambicije“, „nelegitimnu raspodelu sredstava koje je NSA dobio od vlade u Prištini“. Razmatralo se pitanje: „Ko je bliži Prištini, a ko Beogradu“ i „zašto nekome smeta to što je NSA od kosovske vlade dobio blizu dva miliona evra donacija“.

Ja sam šokiran onim što se događalo u poslednja dva meseca vezano za situaciju oko formiranja NSA. Strašno je to da 15 ljudi ne mogu da se dogovore o tako jednostavnoj stvari. Očigledno se radi o dubokim podela unutar političkog bića među nama Albancima gde su lični interesi ispred opšte stvari, komentariše za Danas Skender Destani, bivši preševski političar.

On kaže „da više nikda neće izaći na glasanje, jer nema kome da da poverenje“. Mišljenja je da su i „lokalni Albanci nezaintersovani za očigledno lične interese lokalnih političara kojima je fotelja važnija od stvarnog rada na terenu“.

Neki su se toliko umislili da su od NSA hteli da naprave skupštinu sa pozicijom i opozicijom ne shvatajući stvarnu suštinu postojanja i rada ovog tela. Zato nam se i sve ovo dešava i stvara još veće nepoverenje među samim Albancima, kaže Destani.

Aktuelni predsednik NSA Ragmi Mustafa, kao kandidat PDD Šaipa Kamberija, nije uspeo da overi drugi mandat na čelu ovog tela. Komentarišući uzroke on navodi da je reč o „infantilnim političkim kombinacijama koje trebaju da pojačaju uticaj Beograda u odnosu na Prištinu u Preševskoj dolini“.

I. S.

Politika

Hoti: „Dolaskom vlade Kurtija izgubljen suverenitet Kosova na severu, odnosi sa SAD kritični“

Photo: Unsplash

Bivši premijer Kosova Avdulah Hoti izjavio je da je dolaskom na vlast premijera Aljbina Kurtija u drugom mandatu izgubljen suverenitet na severu Kosova i da ovakvim ponašanjem premijera Kosovo može doći u situaciju da na severu red i zakon uspostavljaju Kfor i Euleks, a ne Kosovska policija.

Hoti je za prištinsku agenciju Kosovapress ocenio da su odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) kritični, kao i da 30 godina nastojanja Albanaca za nezavisnu državu i 15 godina nakon proglašenja nezavisnosti nikada nije bilo ovakve komunikacije između Vlade Kosova i Vlade SAD.

Dodao je da akcije, ma koliko zakonite bile, treba da se rade u koordinaciji sa međunarodnim saveznicima.

„Američki emisari dolaze na Kosovo i jasno kažu da su branioci suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova, a zahtevi koje imaju za Kosovo za formiranje Asocijacije (ZSO), jasno kažu da nije njihov zahtev da ona bude u suprotnosti sa Ustavom Kosova. Imamo legitimno pravo kao suverena država da uspostavimo red i zakon u svakom delu Kosova, ali to možemo da uradimo u koordinaciji sa našim međunarodnim partnerima, da vidimo šta gubimo, a šta dobijamo jednostranim radnjama. Istina je da nikada nije bilo manje suvereniteta na severu Kosova nego sa ovom vladom“, kazao je Hoti.

Hoti je rekao da je Kurti u poslednje dve godine doveo u tešku situaciju komunikaciju sa SAD i da je situacija kritična.

„Tokom dve godine vlasti bilo je teških trenutaka njihove komunikacije sa glavnim saveznikom, SAD. Imamo slučajeva kada su posete ministara otkazane, imali smo situacije kada je premijer tamo boravio tri nedelje i niko se s njim nije sreo, razne situacije i probleme u saradnji, zbog ponašanja Vlade Srbije. Do čega to može da dovede nisam u stanju da zamislim. Da dođemo do tačke u kojoj veoma visoki američki zvaničnici, od državnog sekretara (Blinken) naniže, hijerarhije Stejt departmenta, jasno kažu da Kosovo ne sledi savet glavnog partnera, već podriva odnose između dve zemlje. Ova situacija je nezamisliva“, kazao je Hoti.

Ocenio je da je suspenzija sa vojne vežbe „Defender Europe ’23“ zlokobna poruka za Kosovo.

I. S.