Globalne cene prehrambenih proizvoda vratile su se u avgustu trendu rasta nakon dva uzastopna meseca pada, vođene snažnim skokom međunarodnih kotacija šećera, pšenice i biljnih ulja, objavila je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).
FAO-ov indeks cena hrane, koji prati mesečne promene u korpi pet osnovnih prehrambenih proizvoda – mleka, mesa, žitarica, šećera i biljnih ulja – iznosio u avgustu u proseku 127,4 poena, što je rast od 3,1 % u odnosu na jul i za čak 32,9 % u odnosu na isti mesec 2020., prenosi Politika.
Cene šećera su uzletele za 9,6 % prošlog meseca u odnosu na jul, usled zabrinutosti, zbog štete, koju je mraz naneo usevima u Brazilu, najvećem svetskom izvozniku šećera. Rast cena ove namirnice je ograničila informacija o dobrim proizvodnim izgledima u Indiji i Evropskoj uniji, kao i pad cena sirove nafte i slabljenje brazilske valute, reala, navodi se u izveštaju objavljenom na veb sajtu FAO, prenosi Tanjug.
Biljna ulja su na međunarodnom tržištu poskupela u avgustu za 6,7 %, pri čemu su se cene palminog ulja vratile na istorijski maksimum zbog kontinuiranog podbačaja u odnosu na proizvodni potencijal, što je rezultiralo smanjenjem zaliha u Maleziji. Cene uljane repice i suncokretovog ulja su, takođe, porasle.
Cene žitarica su u avgustu u proseku povećane za 3,4 % u odnosu na prethodni mesec. Kotacije pšenice su zabeležile skok od 8,8 %, zbog predviđene slabije žetve u nekoliko velikih zemalja izvoznica. Nasuprot tome, cene kukuruza su opale za 0,9 %, usled boljih izgleda roda u Argentini, EU i Ukrajini, čime su neutralisane smanjene prognoze o proizvodnji u Brazilu i SAD-u. Globalne cene pirinča su ostale na silaznoj putanji.
Međunarodne cene mesa su blago ojačale u izveštajnom mesecu, podržane snažnim kineskim kupovinama ovčjeg i goveđeg mesa, i solidnom uvoznom potražnjom u istočnoj Aziji i na Bliskom istoku za živinskim mesom. Cene svinjskog mesa su pale, usled daljeg smanjenja kupovine u Kini i slabe domaće potražnje u Evropi.
FAO-v indeks cena mleka je blago opao u avgustu na mesečnom nivou, usled pada kotacija mleka u prahu, zbog slabe globalne uvozne tražnje i sezonskog rasta izvoznih mogućnosti u Okeaniji, što je kompenzovalo rast cena maslaca i sira.
U odvojenom izveštaju o tržištu žitarica, FAO je smanjio procenu proizvodnje žitarica u ovoj godini, za 1 % na 2,78 milijardi tona. Takođe, predviđa, da će globalna proizvodnja pšenice ove godine biti manja za 0,7 %, i da će iznositi 769,5 miliona tona, uglavnom zbog negativnih posledica produžene suše u Severnoj Americi, i nepovoljnih vremenskih prilika u Kazahstanu i Ruskoj Federaciji, zemljama koje su veliki proizvođači hlebnog zrna.
