Nakon dve uzastopno loše godine, trenutna je više nego katastrofalna kada su u pitanju maline i lisičarke, stoji u saopštenju nemačkog Saveznog udruženja za preradu voća, povrća i krompira (BOGK).
– Ne mogu da se setim kada je bila tako ekstremna situacija – poručio je Verner Koh, predsednik BOGK-a dodavši da se loše prognoze nastavljaju i utiču na brojne vrste voća, prvenstveno maline, ali i na lisičarke.
Samo u Čileu i Meksiku berba malina smanjena je za 50%, a potražnja za njima raste. Ona se udvostručila u poslednjih pet do osam godina, a zasadi su se smanjivali. Zbog vrlo malih prinosa, potražnja se u aprilu iz SAD-a preselila u Evropu, a postojeće zalihe su već rasprodane, stoji u saopštenju.
Dugoočekivani početak berbe u Španiji i Maroku doneo je još jedno razočarenje.
Zbog vrlo hladnog proleća i kasnih mrazeva, pa čak i snega, berba malina u Srbiji i Bosni i Hercegovini u početku je kasnila dve do tri nedelje. Iz ovog udruženja kažu da će zbog kasnog cvetanja i sazrevanja prinosi na Balkanu biti i do 30% niži te da su se istovremeno otkupne cene udvostručile.
Lisičarke
Ovog leta nedostaju i zalihe gljiva lisičarki. U glavnim zemljama njihovog porekla poput Rusije, Belorusije, Litvanije i Ukrajine već je nedeljama prisutna stalna suša zbog čega ne rastu. Postojeći prinosi nisu ni blizu da zadovolje potražnju na svetskom tržištu, a kamoli da nešto ostane za prerađivačku industriju.
– Cene neprestano rastu i već su se udvostručile od juna – istakao je Koh naglasivši da bi bilo pravo čudo da to nije tako.
Još su ostala dva meseca njihove berbe, ali su uslovi izrazito loši i micelij gljiva bi se uskoro mogao potpuno osušiti, što bi prerađivačku industriju bacilo na kolena, jer su zalihe od prošle godine iscrpljene.
(AgroKlub)
