Zakon o digitalnoj imovini kojim se uređuje oblast digitalne imovine i poslovanja u Srbiji, stupio je na snagu.
Srbija je među prvim zemljama u svetu, koje su, zahvaljujući usvajanju navedenog Zakona, stvorile regulatorni okvir za oblast digitalne imovine, i to ne samo time što je obezbeđen jasan okvir i pravna sigurnost za investitore i korisnike digitalne imovine, nego i time što je poslat signal svetu da Srbija postaje država fintech-a.
„Usvajanjem Zakona o digitalnoj imovini pokazali smo još jednom da Srbija ide u korak sa razvojem IT tehnologija, sa inovacijama i promenama u digitalnom svetu, postali smo deo rastućeg segmenta digitalne ekonomije i članica retkog kluba zemalja koje su sveobuhvatno regulisale ovu oblast, među kojima su Francuska i Malta. Regulisanjem ove oblasti, dajemo šansu, pre svega mladima, da koriste nove, alternativne izvore finansiranja, a koji su sada zakonski regulisani i zadržavamo ih u Srbiji, gde mogu da ostvare svoje poslovne, inovativne ideje“, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.
Zakonom o digitalnoj imovini omogućava se finansiranje pomoću investicionih tokena, unapređuje i razvija tržište kapitala korišćenjem digitalne tehnologije i jača se okvir za borbu protiv zloupotreba na tržištu digitalne imovine, kao i pranja novca i finansiranja terorizma.
U skladu sa navedenim, Zakon o digitalnoj imovini uređuje pitanja izdavanja digitalne imovine i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom u Srbiji, pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom, založno i pravo na digitalnoj imovini, nadležnost Komisije za hartije od vrednosti i Narodne banke Srbije, kao i nadzor nad primenom Zakona.
Digitalna imovina – virtuelna imovina
Digitalna imovina, odnosno virtuelna imovina, prema Zakonu, predstavlja digitalni zapis vrednosti, koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi, i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta, koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu, koja je uređena drugim zakonima, osim kada je drugačije uređeno ovim Zakonom.
Dve vrste digitalne imovine
Postoje dve vrste digitalne imovine: virtuelna valuta i digitalni token. Virtuelne valute, sa bitkoinom, kao njenim najpoznatijim predstavnikom na globalnom nivou, su inovativna sredstva razmene, koje ne izdaju i ne garantuju centralne banke za razliku od običnog novca. Digitalni tokeni su posebno značajni kao vid alternativnog finansiranja mladih i inovativnih kompanija i startapova.
Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti su određeni kao nadzorni organi u Zakonu o digitalnoj imovini.
