Svakom srčanom i moždanom udaru prethode iste stvari: Naučnici otkrili 4 glavna faktora rizika

U Sjedinjenim Državama i Južnoj Koreji više od 93 odsto osoba koje su doživele srčani udar, moždani udar ili srčanu slabost imalo je prethodno dijagnostikovanu hipertenziju.

Zbog toga bi kontrola krvnog pritiska mogla biti ključna u prevenciji ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti u budućnosti.

Smatramo da studija vrlo ubedljivo pokazuje da je izloženost jednom ili više neoptimalnih faktora rizika pre ovih kardiovaskularnih ishoda gotovo 100 odsto, rekao je vodeći autor studije i kardiolog Filip Grenland sa Univerziteta Nortvestern kada su rezultati objavljeni.

Cilj sada mora biti veći napor u kontroli ovih faktora rizika na koje možemo da utičemo, umesto skretanja pažnje na druge faktore, koje nije lako lečiti i koji nisu uzročni.

Grenland i njegove kolege navode da njihovi rezultati dovode u pitanje nedavne tvrdnje da se srčani i moždani udari sve češće javljaju bez prisustva klasičnih faktora rizika.

Prema njihovom tumačenju, moguće je da su ranije studije propustile dijagnoze ili nisu registrovale nivoe rizika koji su bili ispod kliničkog praga.

U pratećem uredničkom komentaru, kardiološkinja Neha Pagidipati sa Univerziteta Djuk, koja nije učestvovala u studiji, ističe da rezultati jasno pokazuju koliko je važno upravljati zdravstvenim rizicima pre nego što dovedu do ozbiljnih, potencijalno smrtonosnih ishoda.

Moramo i možemo bolje, navodi ona.

Nalazi se nadovezuju na ranija istraživanja koja sugerišu da se možda potcenjuje uloga drugih uzroka srčanih udara, naročito kod mlađih odraslih osoba.

U studiji objavljenoj u septembru 2025. godine, naučnici sa Klinike Mejo analizirali su 1474 slučaja srčanog udara kod osoba starosti do 65 godina, zabeleženih između 2003. i 2018. godine u okrugu Olmsted u Minesoti.

Pažljivim pregledom medicinske dokumentacije i snimaka, utvrdili su glavni uzrok svakog pojedinačnog slučaja.

Tradicionalno se većina srčanih udara pripisuje začepljenju arterija usled aterotromboze, kada krvni ugrušci blokiraju dotok krvi ka srcu.

Značajno je da je kod više od polovine srčanih udara kod žena uzrok bio drugačiji od klasične aterotromboze.

Kod muškaraca je aterotromboza činila 75 odsto slučajeva, što je očekivano, dok je kod žena bila prisutna u 47 odsto slučajeva, dakle u manje od polovine. To ima važne posledice za prevenciju i lečenje.

Kod žena je 34 odsto svih srčanih udara bilo povezano sa takozvanim infarktima usled nesklada između ponude i potražnje kiseonika u srcu, kada različiti stresovi u organizmu, poput anemije ili infekcije, narušavaju ravnotežu.

Među drugim značajnim uzrocima izdvajaju se spontana disekcija koronarnih arterija, kada dolazi do pucanja zida arterije i nakupljanja krvi, kao i embolije, odnosno krvni ugrušci, koji dolaze iz drugih delova tela.

„Ovo istraživanje osvetljava uzroke srčanog udara koji su dugo bili nedovoljno prepoznati, posebno kod žena, rekla je kardiološkinja Klair Rafael.

Ona je istakla da kada se pogrešno razume osnovni uzrok, lečenje može biti manje efikasno ili čak štetno.

Razumevanje zašto je do srčanog udara došlo jednako je važno kao i njegovo lečenje. To može značiti razliku između oporavka i ponovnog pojavljivanja bolesti, zaključila je ona.