U čast Mokranjcu: veličanstveni koncert u kripti Hrama Svetog Save, sreda 29. april

„Мокрањцу у част” – Концерт хорске музике поводом 170 година од рођења композитора

Стевана Стојановића Мокрањца (1856–1914)

Крипта Храма Св. Саве
Среда, 29. април 2026. године

18:30 часова

Наступају:

Мешовити хор Факултета музичке уметности у Београду

Местра: др ум. Драгана Јовановић, ванр. проф.

Солиста: Марко Костић, тенор

Мешовити хор Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду наступиће у крипти Храма Светог Саве, у среду, 29. априла са почетком у 18:30 часова. Под управом диригента др ум. Драгане В. Јовановић, ванр. проф, уз асистента диригента Теодору Токовић, сарадника у настави, хор ће извести програм посвећен једном од најзначајнијих српских композитора – Стевану Стојановићу Мокрањцу, поводом 170 година од његовог рођења.

Као солиста наступиће Марко Костић, тенор, док су коментатори програма студенти Одсека за музикологију.

Мокрањчев опус представља синтезу српске духовне традиције, народног мелоса и европских композиционих принципа, чиме је поставио темеље националног музичког стила. Посебно место заузимају његове руковети – циклуси инспирисани народним песмама, у којима је постигао изузетан склад између фолклорне аутентичности и уметничке обраде. У области духовне музике, Мокрањац је обликовао канон српског црквеног појања који је и данас у живој литургијској пракси. На програму су дела из богатог духовног и световног опуса Мокрањца:

Тебе Бога хвалим

Из Литургије Светог Јована Златоустог: Свјатиј Боже, Херувика, Свјат, Тебе појем, Благословен грјадиј, Буди имја Господње
Акатист Богородици
Петнаеста руковет
Козар
Приморски напјеви

Овај концерт је својеврсни омаж композитору чије дело не само да има историјски значај, већ и трајну уметничку и културну вредност, као један од стубова српског музичког идентитета.

Марко Костић је лирски тенор из Београда, препознатљив по посвећености оперском репертоару и сталном уметничком усавршавању. Студент је мастер академских студија на Факултету музичке уметности у Београду, где је 2021. године и дипломирао на одсеку за соло певање.

Своје вокално образовање и сценско искуство надограђивао је и као члан Оперског студија „Борислав Поповић“ у Народном позоришту у Београду. Његов досадашњи рад у позоришту обухвата низ запажених улога на сценама водећих националних театара. У Народном позоришту у Београду остварио је улоге у операма: Ферандо (Цосì фан тутте), Гроф Алмавива (Ил Барбиере ди Сивиглиа) и Габријел фон Ајзенштајн (Дие Фледермаус). Поред београдске сцене, Марко је улогу Габријела фон Ајзенштајна тумачио и у Српском народном позоришту у Новом Саду, док је улогу Радета у опери На уранку Станислава Биничког изводио у Центру за културу Смедерево. Марко је веома активан и на концертном пољу. Као солиста, наступао је на свим значајнијим концертним и позоришним сценама у Београду, негујући широк дијапазон вокалне лирике.

Маестра др ум. Драгана Јовановић је ванредни професор за хорско певање и дириговање на Катедри за дириговање Факултета музичке уметности у Београду где је од 2019. до 2025. године деловала и као продекан за међународну сарадњу и пројекте. Поред рада са академским хором Collegium мusicum  била је ангажована као диригент Симфонијског оркестра ФМУ у Београду, корепетитор Оперског Студија Народног позоришта у Београду, корепетитор и диригент Мешовитог хора Радио Телевизије Србије, гостујући професор на Академији умјетности у Бања Луци (Босна и Херцеговина) и Свеучилишту Јосипа Јураја Штросмајера у Осијеку (Хрватска). Од 2017. до 2022. године била је анагажована у пројекту ревитализације Оркестра Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Драгана Јовановић посвећена је и ауторским и коауторским уметничким интердисциплинарним пројектима. Последњи ангажман у овој области остварила је у октобру 2025. године у пројекту чији је аутор једна од најпознатијих светских концептуалних уметница, Марина Абрамович.

Мешовити хор Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду је један од најзначајнијих академских хорских академских ансамбала у Србији, са традицијом која сеже у педесете године 20. века, када је његовим радом руководио Војислав Илић. Као наставни и уметнички ансамбл, хор је током деценија био централно место сусрета педагошке праксе и концертног извођаштва. Висок уметнички ниво музицирања ансамбла, који је често имао и по 250 извођача, красили су хомоген звук и ритмичка стабилност као и занимљива и стилски јасна динамика.

Хором су кроз историју руководили бројни истакнути диригенти, професори и уметници, повезани са Катедром за дириговање. Ансамбл тако свој даљи успон остварује са диригенткињама: проф. емеритус Даринком Матић-Маровић, ред. проф. Биљаном Радовановић Бркановић, док у новијем периоду уметнички рад хора обележава деловање др ум. Драгане В. Јовановић, ванр. проф, уз активно учешће младих диригената – студената и сарадника у настави, што овом ансамблу даје посебну образовну вредност.

Репертоар хора обухвата широку стилску лепезу – од ране музике до савремених остварења, дела вокално-инструменталне музике, посебно афирмишући стваралаштво домаћих аутора. Као репрезентативни ансамбл факултета, хор редовно наступа у најзначајнијим концертним просторима у земљи и иностранству и учествује у реализацији значајних уметничких пројеката, афирмишући нове генерације уметника и одржавајући континуитет српске хорске традиције.

- Advertisement -