Postoji „zlatno“ vreme za san koje čuva srce: Kada da idete na spavanje?

U poređenju s njima, rizik je bio 25 % veći kod onih koji su išli na spavanje u ponoć ili kasnije, 12 % veći kod onih koji su ležali između 23:00 i 23:59, i 24 % veći kod onih koji su zaspali pre 22:00 časa. Pri analizi su uzeti u obzir i drugi faktori rizika poput starosti, pola, trajanja i redovnosti sna, pušenja, indeksa telesne mase, dijabetesa, krvnog pritiska, holesterola i socioekonomskog statusa.

Sve je povezano sa unutrašnjim satom tela

David Plans, vodeći autor studije i istraživač sa Univerziteta u Ekseteru, kao moguće objašnjenje naveo je unutrašnji sat tela, poznat kao cirkadijalni ritam, koji reguliše naše fizičke i mentalne funkcije tokom 24 sata.

Plans je istakao da odlazak na spavanje u ponoć ili kasnije može biti najrizičniji, verovatno zato što smanjuje izloženost jutarnjoj svetlosti, ključnom signalu koji svakodnevno „resetuje“ naš telesni sat. Naglasio je da svako odstupanje od prirodnog ciklusa tela, bilo prerano ili prekasno ležanje, može imati posledice po zdravlje srca i krvnih sudova.

S tim se slažu i ranija istraživanja. Naučno saopštenje Američkog udruženja za srce iz novembra 2025. pojasnilo je da poremećaj cirkadijalnog ritma utiče na krvni pritisak, otkucaje srca i metabolizam.

Slično tome, pregledni članak iz časopisa European Heart Journal iz septembra 2025. zaključio je da navike koje remete unutrašnji sat, poput neredovnog spavanja, direktno štete telu na molekularnom nivou i povećavaju kardiovaskularni rizik.

Naš unutrašnji sat, naime, određuje kada se srce odmara, a kada radi najintenzivnije, pa čak i pomeranje tog rasporeda za samo sat ili dva može imati merljive posledice.

Rizik izraženiji kod žena

Zanimljivo je da je uočena povezanost bila znatno izraženija kod žena. Kod muškaraca je statistički značajan porast rizika zabeležen samo ako su na spavanje odlazili pre 22 časa. Naučnici pretpostavljaju da bi to moglo biti povezano sa činjenicom da kardiovaskularni rizik kod žena raste nakon menopauze.

Zbog toga, razlika uočena u studiji možda odražava biološke promene vezane za starost, a ne stvarnu razliku u uticaju vremena spavanja na zdravlje srca između polova.

Na kraju, Plans je naglasio da studija pokazuje povezanost, ali ne može da utvrdi uzročno-posledičnu vezu. Drugim rečima, nalazi ukazuju na vezu između vremena odlaska na spavanje i kardiovaskularnog rizika, ali ne dokazuju da jedno direktno uzrokuje drugo.

Ipak, podaci jasno sugerišu da bi vreme odlaska na počinak moglo biti jednako važno kao i ukupno trajanje sna, te da za naš unutrašnji sat nije svejedno u koje doba noći spavamo.

Koliko sati sna je optimalno i kako broj odspavanih sati utiče na naše zdravlje?